I Evropa se približava Rusiji

(NIN, 18.12.2008)

 

Kada je pre 18 meseci Vuk Jeremić postavljen za ministra spoljnih poslova, nije se moglo zaključiti da će ovaj 33-godišnji fizičar promeniti pristup srpske diplomatije i pokazati da Srbija ne mora da vodi samo defanzivnu spoljnu politiku. Uz popularnost među Srbima, mladom ministru inostranih dela je rastao i broj uticajnih protivnika tako da je Jeremić po reakcijama koje izaziva, uveliko nadmašio bar jednog od dvojice predsednika čije fotografije stoje uramljene u njegovom kabinetu. Dan pre intervjua za NIN Vuk Jeremić je pred odborom za inostrane poslove Skupštine Srbije još jednom ponovio da bi Srbija ukoliko bi se nametnuo izbor Kosovo ili Evropska unija, mogla da odustane od evrointegracija.

- Spoljnopolitički prioriteti Srbije su jasno definisani odmah po formiranju nove vlade. To su: odbrana ustavnog poretka, ubrzanje evropskih integracija i postizanje harmoničnih odnosa u regionu. Na ta tri prioriteta vlada je insistirala i do sada i na tome će insistirati i ubuduće. Istina je da postoji opasnost da jedan spoljnopolitički prioritet stane na put drugom, da dođe do presecanja tih puteva. Tu pre svega mislim na odbranu ustavnog poretka i ubrzanje procesa evropskih integracija. Kada bi se to dogodilo, našli bismo se u veoma teškoj situaciji. Zato je naš diplomatski zadatak da ta dva puta držimo razdvojenim.

 

Ipak, da li vaše sve češće izjave u tom pravcu govore da polako dolazi do preklapanja tih puteva ili smo na istim pozicijama kao i u maju, kada to niste pominjali?
- U proteklih nekoliko meseci bili smo u prilici da pregovaramo sa generalnim sekretarijatom UN o rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva u našoj južnoj pokrajini. U određenim trenucima, kada je proces prolazio kroz teške faze, neki od naših sagovornika su insinuirali da bi, ako proces ne bude uspešno završen, mogao biti ugrožen proces naših evropskih integracija. Prema tome, neki naši sagovornici su mislili da bi ta dva puta zaista mogla da se preseku. Zato je bilo izuzetno važno da na krajnje transparentan, otvoren i pošten način našim sagovornicima i partnerima predstavimo sve opasnosti do kojih bi došlo ako bi se to i dogodilo. Mi ni od jednog od tri spoljnopolitička prioriteta ne smemo da odustanemo. Prvi je čak zacrtan i u Ustavu.

 

Vi ste već napravili izbor – ako bismo došli u takvu situaciju. Šta je sa drugim članovima vlade? Da li bi oni potpisali odluku da se u slučaju preklapanja dva puta odustane od Evrope?
- Do sada su sve političke odluke u vladi donošene konsenzusom. Bilo je rasprava i razlika u političkim gledanjima, ali uvek smo na kraju uspevali da postignemo zajednički stav. Vlada je sve svoje odluke do sada donosila jednoglasno. Kada je reč o Kosovu, mislim da nam nije dovoljno samo jedinstvo vlade. Da bismo bili uspešni u međunarodnoj areni, a mi smo se opredelili za internacionalizaciju problema i diplomatsku borbu za Kosovo, potrebno nam je jedinstvo celokupnog političkog spektra. Relativni uspeh koji smo do sada postigli u odbrani ustavnog poretka je umnogome postignut zbog toga što smo imali državno jedinstvo koje je obuhvatalo i vlast i opoziciju. Od esencijalne važnosti je da to jedinstvo sačuvamo. Snaga našeg nastupa pred međunarodnom zajednicom u velikoj meri zavisi od tog jedinstva.

 

Međutim, opozicija sada vrlo jasno kritikuje vladu zbog Euleksa, tvrdeći da je to zaobilazan način za priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije.
- Debata na tu temu još nije stigla na dnevni red parlamenta. Vlada će svoj stav o rekonfiguraciji civilnog prisustva u pokrajini imati priliku da predstavi parlamentu. Diskusija u Skupštini je dobrodošla, ona može biti vrlo blagotvorna ako bude kanalisana na pozitivan način. Na kraju će parlament doneti svoj stav. Ja se nadam da će ipak biti očuvano preko potrebno državno jedinstvo.

Ova vlada je, kao nijedna pre, insistirala na svom proevropskom karakteru. Uprkos tome, nije učinjeno mnogo u približavanju EU. Jeste li očekivali veću podršku evropskom putu Srbije od strane zemalja iz EU ili je možda krivica na našoj strani?
- Ja sam spreman da primim svaku kritiku kada je reč o politici ove vlade u bilo kojoj ravni: političkoj, ekonomskoj, regionalnoj. Radili smo najbolje što smo umeli ali sigurno je bilo i propusta. No, ako postoji jedna stvar gde prostora za kritiku nema, onda je to saradnja sa Haškim tribunalom. Ova vlada potpuno sarađuje sa Haškim tribunalom i tu nema nikakve dileme. Zato mi je teško da prihvatim da je formalno definisani razlog za to što se Srbija u institucionalnom smislu nije pomerila ka EU to što ne sarađujemo sa Hagom. Ova vlada je izabrana na platformi koja u svom temelju ima evropsku viziju Srbije. Učinili smo sve što je u našoj moći kada je posredi saradnja sa Haškim tribunalom, ispunjavamo kriterijume koji su predviđeni konsenzusom zemalja članica tako da sa punim pravom očekujemo da proces integracija bude nastavljen.

 

Ako nije saradnja sa Hagom, šta je pravi razlog zaustavljanja evropskog puta Srbije? I šta je na Srbiji da čini; kako da se ponaša?
- Geostrateške okolnosti, istini za volju, trenutno nisu najpovoljnije. Svedoci smo institucionalne krize vezane za ratifikaciju Lisabonskog sporazuma, kao i najozbiljnije ekonomske krize u poslednjih sto godina. To nesumnjivo negativno utiče kada je reč o evropskim aspiracijama zemalja zapadnog Balkana. Pored toga, očigledno je da postoji svojevrsno nerazumevanje između Evropske unije i Srbije, s obzirom na to da je u našem slučaju navedena kao konkretna prepreka saradnja sa Hagom. Mi što pre moramo to nerazumevanje da prevaziđemo jer je naš strateški interes članstvo u Evropskoj uniji. Ali, od ritma institucionalnog približavanja Srbije Evropskoj uniji važnije je da nastavimo proces demokratske konsolidacije i izgradnje evropskog društva i države. Bili ili ne bili članovi Evropske unije, desilo se to ove ili one godine, Srbiji je u najvećem interesu da se ovde izgradi evropske društvo koje će počivati na evropskim zakonima i standardima.

Holandski ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen je na pitanje da li je Ratko Mladić poslednji uslov, odgovorio da će nam to reći kada Mladić bude izručen. Možete li zamisliti situaciju da mi izručimo Mladića a onda se pojave još neki uslovi tipa dobrosusedskih odnosa sa Kosovom ili možda da ne prodajemo NIS Rusima?
- U međunarodnim odnosima ništa ne bi smelo da vas iznenadi. Međutim, pred nama se nalaze poznati tehnički kriterijumi za članstvo i jedan politički uslov: saradnja sa Hagom. Mi smo prihvatili te kriterijume i uslove. Važno je da ne bude dodatnih uslovljavanja – niko drugi ih nije imao. Spremni smo da ispunimo uslove koji su formalno definisani, imamo strategiju kako da ih ispunimo i očekujem da u tom smislu budemo tretirani kao i svaka druga država na evropskom kontinentu. Dodatna uslovljavanja ne bi bila fer i učinićemo sve da do njih ne dođe. To vidim kao jedan od najvažnijih zadataka s kojima će se naša diplomatija suočiti u 2009. godini.

Susreli ste se, valjda sa svim ministrima spoljnih poslova zemalja Evropske unije. Da li imate utisak da nekima od njih smeta srpsko približavanje Rusiji i potpisivanje ova tri energetska sporazuma?
- Mnoge članice EU su u energetskom smislu daleko bliže Rusiji nego Srbija. I u tom pogledu Srbija nije različita od značajnog broja članica EU. Odnosi Srbije sa Ruskom Federacijom su odnosi koji traju vekovima, oni su izuzetno bliski, partnerski i bratski, imaju dimenziju koju neki drugi nemaju, kao što je, na primer, duhovna veza. Po mom dubokom uverenju, najvažniji bilateralni odnos koji će Srbija imati u narednim decenijama jeste odnos sa Rusijom. Ali ne znam zašto bi takav odnos bio suprotstavljen našem strateškom cilju – članstvu u EU. Dakle, učinićemo sve da što pre postanemo član EU ali ćemo uvek biti bliski Ruskoj Federaciji.

Put svih zemalja iz ovog dela Evrope bio je prvo bezbednosno pa onda političko prisajedinjavanje. Dakle, prvo NATO pa Evropska unija. Da li smatrate da i Srbiju čeka takav put; šta ćemo onda sa proklamovanom vojnom neutralnošću i da li bi eventualno približavanje NATO-u ujedno i udaljilo Srbiju od Rusije?
- Nijedna druga država u Evropi nije prošla kroz traume u odnosima sa NATO-om kao što je prošla Srbija. Srbiju je NATO bombardovao. Očekujem da se zarad postizanja zajedničkog cilja, a to je puna integracija celog prostora zapadnog Balkana u EU, ta naša partikularnost poštuje kao i sve senzitivnosti koje odatle proizlaze. Balkan je prostor na kome postoje ozbiljni bezbednosni izazovi. Zato smatram da je bliska saradnja na tom polju apsolutno neophodna. Politika ove zemlje je vojna neutralnost, što ne znači da nismo spremni da sarađujemo, tj. da uložimo sve naše resurse u cilju otklanjanja zajedničkih bezbednosnih pretnji.

Uslovi za integraciju su i dobri susedski odnosi, a često imamo utisak da rat još nije završen već da se samo vodi drugačijim sredstvima. Tu pre svega mislim na Hrvatsku. I koliko odnose sa Crnom Gorom i Makedonijom remeti njihov gest da priznaju Kosovo, i to u trenutku koji je najmanje odgovarao Srbiji?
- Odnos Srbije prema susedima je ostao umnogome nepromenjen iako su neke od vlada tih susednih zemalja donele odluke koje za efekat imaju urušavanje ustavnog poretka Srbije, tj. ugrožavanje teritorijalnog integriteta naše zemlje. Da je rukovodstvo Crne Gore odlučilo da prizna Kosovo 24 ili 48 sati pre glasanja u Ujedinjenim nacijama, to bi nosilo daleko manju opasnost. Nažalost, oni nisu hteli tako da urade. Priznali su Kosovo u najgorem mogućem trenutku za nas. Da nismo reagovali na rezolutan način prema Vladi Crne Gore, poslali bismo poruku svetu da mi nemamo ništa protiv da posle glasanja u UN druge države priznaju nezavisnost Kosova. Kada, s druge strane, pogledate ekonomske pokazatelje naših odnosa, oni su isti kao i pre crnogorskog priznanja. Drugim rečima, građani Srbije i Crne Gore nisu pretrpeli nikakvu štetu. Ali, prema Vladi Crne Gore jesmo bili oštri i to je bila poruka njima ali i celom svetu da nećemo tolerisati nastavak priznavanja Kosova. Baš zato što smo tako reagovali, verujem da smo izbegli situaciju da danas imamo još 20 ili 30 dodatnih priznanja.

Kada je reč o Hrvatskoj, učinili smo sve do trenutka kada se Sud proglasio nadležnim da ubedimo tu zemlju da povuče tužbu za genocid. Nisu hteli. Srbija tada nije imala izbora nego da uputi kontratužbu. Mnogi se pitaju zašto to nismo uradili ranije. Do 18. novembra naš pravni tim se zalagao za to da se Sud proglasi nenadležnim. Ne možete se boriti da Sud bude nenadležan i ujedno tužiti za to nekoga pred tim sudom. Kada se Sud proglasio nadležnim, našli smo se u situaciji da biramo da li uputiti kontratužbu ili ne. To je u tehničkom i u pravno procesnom smislu bilo neophodno, a moje uverenje je da smo imajući u vidu i politički, etički pa i istorijski aspekt, to morali da uradimo.

 

Čuli smo da vlada nije imala jasan stav o tom pitanju. Navodno su se Oliver Dulić i Mlađan Dinkić žestoko suprotstavljali vašoj ideji.
- Mi često imamo živu debatu u okviru vlade. Ne bi bilo korektno da iznosim sadržaj tih razgovora u javnost. Ponekad se desi da imamo sasvim drugačija gledišta, ali ono što je najvažnije je da je vlada sve svoje odluke donosila konsenzusom, demonstrirajući tako svoju čvrstinu i snagu. Mislim da bi tako trebalo da ostane i u budućnosti

Kako tumačite to da ste se, po mišljenju zapadnih diplomata u Beogradu, izdvojili kao neko ko remeti tu idilu između Evrope i Beograda sačinjenu od vrlo lepih izjava i vrlo malo rezultata?
- Ne mislim da je to pitanje bilo čijeg ličnog nastupa ili stava. Pred nama se nalaze realni problemi i u tom smislu vrlo je važno da njihovom rešavanju pristupimo na otvoren i pošten način. U prošlosti bilo je puno nesporazuma između Srbije i Evrope; Evropa nije dobro razumela Srbiju, Srbija nije dobro razumela Evropu, i posledice tih nesporazuma su često imale tragične konsekvence po građane ove zemlje. Samo ukoliko postoji kristalno jasno razumevanje, možemo da probleme uspešno rešimo. Ja se samo trudim da jasno obrazložim poziciju ove države.

 

Da li se dobro razumete sa ambasadorima najmoćnijih zemalja u Beogradu? Sigurno su i do vas došle priče da im niste po volji i da lobiraju za vašu smenu.
- Mi smo se u Srbiji izborili za uspostavljanje demokratskog poretka koji podrazumeva da je privilegija građana ove zemlje da biraju svoje rukovodstvo na demokratskim izborima. To rukovodstvo treba da radi ono što je u interesu građana Srbije i da račune polaže građanima koji su ih izabrali. To je fundamentalni princip demokratije i bilo bi važno da ga svi poštujemo.

 

Pored protivnika po dvorištima ambasada, kažu da protivnike imate i u vašoj Demokratskoj stranci. Da su vam zamerili što u svoj najbliži tim niste uvrstili skoro nikoga iz stranke i označavaju vas kao izrazitog predstavnika „dvorskog uticaja” u DS-u. U kakvim ste odnosima, recimo, sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem?

- Vrlo korektnim. Mislim da g. Šutanovac izvanredno obavlja svoj posao u Ministarstvu odbrane i jedan je od stubova politike Demokratske stranke. Uopšte, Demokratsku stranku vidim kao čvrstu, homogenu i ujedinjenu iza predsednika stranke, koji kreira njenu politiku, a nakon izbora 2008. i politiku države. Tu ne vidim nikakva iskakanja. Ubeđen sam da ćemo kao stranka ostati ujedinjeni iza te politike. Što se tiče moje najuže ekipe, jedini kriterijumi za odabir bili su stručnost i posvećenost radu.

 

Zamalo, u maju, da postanete i predsednik vlade. Imate li premijerske ambicije? Jer, kako se pomene rekonstrukcija vlade, pomene se da biste mogli da se nađete na sadašnjem radnom mestu Mirka Cvetkovića.
- Moje ambicije su da se u teškim okolnostima izborim za implementaciju državne politike u međunarodnoj areni. Najpre sam orijentisan na 2009. godinu, u kojoj ćemo imati mnogo spoljnopolitičkih izazova. Mislim da 2009. treba da bude godina konsolidacije i napretka Srbije. Novi izborni ciklus nam nije potreban.

Prilikom glasanja u UN o stanju ljudskih prava u Iranu, Srbija nije poput većine zemalja EU osudila kršenje ljudskih prava u Iranu. Da li ta odluka ima veze s tim što je Iran podržao Srbiju u slučaju Kosova?
- Srbija kao mala zemlja mora da bude odmerena kada je reč o korišćenju svojih ograničenih diplomatskih resursa. Nama je prioritet odbrana ustavnog poretka, a Iran je jedna od zemalja koja nam u okviru Islamske konferencije najviše pomaže kada je reč o broju priznanja Kosova u okviru mnogobrojne organizacije. To moramo da poštujemo. Naravno, to ne znači da pitanje ljudskih prava, što je jedno od najznačajnijih pitanja 21. veka, treba zapostaviti. Naprotiv. Pa mi imamo situaciju da su ljudska prava naše zajednice na Kosovu dovedena u pitanje i naša je moralna obaveza da krenemo od toga. Svoj doprinos ovom važnom globalnom pitanju prvo demonstriramo našom politikom i postupcima u granicama naše zemlje. A kada rešimo te probleme, moći ćemo da se ozbiljnije posvetimo rešavanju ljudskih prava u širem kontekstu.

(Razgovarao: Gorislav Papić)