Patriotizam više nije u službenoj upotrebi

(Večernje novosti, 28.11.2010)

Pesnik za "Novosti" govori o putu naše zemlje, intelektualcima. Patriota je danas uvreda. Šta će put državi koje nema. Dostojanstvo je pojam iz prošlih vremena.

U Valjevu je u subotu obeležio 140 godina gimnazije u čijim klupama je sedeo, a u ponedeljak slavi 71. rođendan. Matiji Bećkoviću, u nedelju je slobodan dan. Prilika je da nam veliki srpski pesnik da svoje viđenje naše stvarnosti.

Da li ste želeli i da naziv vaše poslednje zbirke pesama "Put kojega nema", sugeriše šta mislite o kretanju Srbije?

- Šta će put državi koje nema. Ova koje ima, stoji u mestu. Lažni putevi su najkraći, rekao mi je jednom prilikom Branko Miljković.

Šta za vas nema alternativu? Jedni kažu da je to EU, drugi da je to Srbija, treći da sve ima alternativu....

- Ne znam da li vam nešto znači sinovljev nokat koji se spominje u jednoj mojoj pesmi. Nadam se da će se naći neki čitalac koji će se setiti fenomena sinovljevog nokta. To je nokat koji nema alternativu. Uprkos svemu, još uvek je visok procenat onih zatucanih koji misle da je Srbija u Evropi otkad postoji. I da bi bila u Evropi dovoljno je da postoji. Ali, izgleda da prvi put u svojoj istoriji taj uslov ne ispunjava. I zato malo-malo iznosi creva na pretres.

Gde bi nam kraj bio da Kapor, onako neodgovoran, ne popi onaj šampanjac na Palama ili da ja onako nepromišljeno ne bubnuh: Kosovo je najskuplja srpska reč.

Kako biste opisali Srbiju danas, deset godina posle pada Miloševića?

- Kao deset godina pre ili dvadeset godina posle tog pada. Odlučite sami. Ponekad izgleda da najveću odgovornost za stanje u Srbiji snose pesnici. Mengele je mačji kašalj prema zločinima koje su, s časnim izuzecima, počinili srpski intelektualci. Od havarije koju su izazvali još se nije oporavila naša elita. U tom smislu, moramo paziti šta govorimo. Od svake reči zavisi sudbina Srbije. Gde bi nam kraj bio da Kapor, onako neodgovoran, ne popi onaj šampanjac na Palama ili da ja onako nepromišljeno ne bubnuh: Kosovo je najskuplja srpska reč. Srećom, ovo nije TV intervju pa se ne vidi da vas ne gledam u oči i ne čuje se kako mi glas podrhtava.

Koliki je uopšte uticaj srpskih intelektualaca? Imaju li Jelena Karleuša i stanari "Farme" jači glas od pisaca, režisera, slikara, filozofa?

- Dirljivo je i lepo od vas što mi se uopšte obraćate na bilo koju ozbiljnu temu. Bio bih nadležniji da me pitate nešto o ishrani i vremenskim prilikama. U vrtlogu promena došlo je i do smene umova. Jednog kolumnistu je Mihiz svojevremeno pitao: "Da li vas plaćaju po glavi ili po šlajfni?". Sad ih je više kojima bismo mogli postaviti to pitanje. A i tada i sada su im iste mušterije, pojedinci i institucije.

Deo javnosti tvrdi da su u Srbiji najmoćniji inostrani centri moći. Da li smo se odrekli sopstvenog suvereniteta?

- Iz vašeg pitanja provejava osećanje kao da je Srbija u centru pažnje čitavog sveta. Kako romantično zvuči kad čujemo da se Srbija nečeg odrekla. Pokušavam da zamislim Srbiju na koju mislite. Nažalost, stvari nisu onakve kako izgledaju. To je već izlizana briga i previše providan nesporazum. Tugovanje za Srbijom je prevaziđeno. Ovi koji su za to plaćeni glume lažne afekte, daju osećaj rokova, ritmova, procesa, kretanja - kojih nema. Valja održavati iluziju da ona nekud ide, da o njoj neko brine i misli gde da je smesti. A možda ima smisla održavati taj privid, igrati tu igru i pitati gde nam je mesto kao da to svima odavno nije jasno.

Dobili smo nove domaće zadatke iz Brisela. Može li Srbija istinski da se razvija ako se to svodi na ispunjavanje tehničkih preporuka evropske birokratije?

- Ne znam što su škrtarili i doneli samo pitanja. Kao da bismo pravili pitanje da su nam doneli i odgovore, koje bismo mi samo verifikovali i prihvatili kao svoje. Čemu toliko okolišenje? Ne crkni narode do zelene trave!

Može li se, uopšte, u takozvanom modernom svetu, govoriti o dostojanstvu?

- To su pojmovi iz davno prošlih vremena kad su nesrećni ljudi bili ponosni što idu u vojsku. Srećom, obavezni vojni rok je ukinut, a u tom paketu otišle su trice i kučine tipa otadžbina i dostojanstvo. Sve što ste pomenuli može se reći na primereniji, pozitivniji i konstruktivniji način bez buđavih termina kao što je dostojanstvo nacije. To nije govor budućnosti. Možda bismo reči i izreke koje podstiču otrcane emocije mogli i ukinuti. Neophodno je od svega odustati da bi se uopšte od nečeg krenulo. Zar ne bismo, na primer, Dositejevu pesmu "Vostani Serbije", koja podstiče nepotrebne vibracije mogli preformulisati i prilagoditi našem vremenu. Na primer: "Dremkaj Serbije, malo si spavala, u mraku hrčala, sad se ne probudi i druge ne budi!"

Kad pogledate sve naše podele, pitate li se: da li je ikada završen građanski rat?

- I za rat je potrebno malo više entuzijazma i energije. Srbiju kao da mrzi i da živi, kamoli da ratuje. Sem ako bi se rat vodio kliktanjem na miša. Ili, ako je kapuljača postala šapka.

Tugovanje za Srbijom je prevaziđeno. Ovi koji su za to plaćeni glume lažne afekte, daju osećaj rokova, ritmova, procesa, kretanja - kojih nema. Valja održavati iluziju da ona nekud ide, da o njoj neko brine i misli gde da je smesti.

Šta danas znači reč - patriota?

- Ta reč više nije u službenoj upotrebi. Ona je uzrok podele Srbije i pala je u deo onoj zaostaloj i nepopravljivoj. Mnogima je ta reč zamena za šamar. Jedan je jednoga tužio sudu za uvredu i nanošenje duševnog bola zato što ga je opsovao i nazvao patriotom. Ko želi da napreduje u službi, civilnoj ili vojnoj, mora raskrstiti sa tim prevaziđenim osećanjem.

Pošto vam prvi čestitamo rođendan, priznajte nam, kako se oseća monarhista koji je rođen 29. novembra?

- Ljubav prema sebi zaslepljuje ljubav prema svemu drugom. Nema sjaja te krune koji bi tu ljubav ugrozila i zasenila.

Da li se Srbija dovoljno izvinila svima sa kojima je ratovala? Da li bi i nama neko trebalo da se izvini?

- Kad bi mene neko slušao predložio bih da u vreme štednje umesto "dobar dan" uvedemo "izvinite". Govoreći samo "izvinite", pomnoženo sa brojem stanovnika, proizveli bismo najviše pozitivne energije. Udružena energija izvinjavanja, pomerala bi zvezde i premeštala kontinente. Tako bi se rodila nova vera čija bi jedina molitva bila izvinite. Tako bismo i mi svetu mogli pogledati u oči. Deci bismo mogli osigurati srećniju budućnost ako bismo im umesto dosadašnjih besmislenih imena dali nova: Oproštaj i Oproštanka...

Koliko je uspela namera da Kosovo, ne bude najskuplja srpska reč?

- To ime je u međuvremenu toliko sofisticirano da s njim jedva izlaze na kraj ovlašćeni međunarodni eksperti i to za najveće plate. Kosovo traže i dobijaju od svih, čije Kosovo nije. Onaj ko misli da je Kosovo duša Srbije i govori o svom trošku može samo da pita i parafrazira onu biblijsku: "Šta će Srbiji da zadobije čitav svet, ako izgubi dušu svoju?"

Obeležava se 140 godina Gimnazije u Valjevu, u čijim ste klupama i vi sedeli? Koliko se u ovom instant vremenu ceni dugovečnost i tradicija takvih institucija?

- Trebalo bi pažljivo ispitati ko je odgovoran što se zna da je Gimnazija osnovana pre 140 godina i da ta godišnjica pada baš sada. Čemu toliko zlopamćenje? Vredelo bi ispitati ko stoji iza takvih proslava i s kakvim namerama, a zatim videti moramo li se zbog toga okupljati baš na taj dan ili možemo da četujemo i sedimo na skajpu i sve to obavimo elegantnije. Recimo, elektronskim putem ne mrdajući nikud i ne daveći se kravatama.

Kada će se okončati proces dezintegracije Srbije? Posle Crne Gore i Kosova, šta je sledeće?

- Šta su naši prioriteti o tome ne odlučuje Srbija. U tom pogledu je nedužna. Sve dok neko odnekud ne ubrizga malo veću gomilu lakog keša, neće nikom biti zanimljivo o čemu se deca u pesku dogovaraju. Kao kad se razvodi siromašni bračni par, bez kuće i kućišta, pa je i sudiji dosadno.

Ima li Srbija značajnijih tema od ljudskih prava gej populacije i hapšenja navijačkih vođa, zbog kojih smo se nedeljama "ćerali"?

- Niko nam ne može zabraniti da se zamajavamo i pravimo da ne znamo o čemu se radi. Kamo sreće da su naši gorući problemi gej populacija i navijači. Kobajagi ima neko u Srbiji čija je glavna dilema gej parada - da ili ne? Te teme dolaze na dnevni red kad ti je pun stomak, a ne u vreme kad se ljudi dvoume: pasulj ili sočivo? To je varka da se ne spominje beri-beri u vreme dok je pirinač jedina hrana. Drug Tito je 1968. godine rekao da su mladi ljudi u pravu, a čuvari njegovog lika i dela 2010. godine nazivaju ih fašistima i huliganima... U svakom slučaju, sve dok ima još nekog po kućama treba vršiti tv prenose. Bojati se da će uskoro svi biti na ulici pa će televizija postati suvišna. Šta ima gluplje od televizora u opustelom domu?

Kad bi mene neko slušao predložio bih da u vreme štednje umesto "dobar dan" uvedemo "izvinite". Govoreći samo "izvinite", pomnoženo sa brojem stanovnika, proizveli bismo najviše pozitivne energije. Udružena energija izvinjavanja, pomerala bi zvezde i premeštala kontinente.

Da li je paradoks što se o obnovi monarhije u Srbiji više pričalo tokom Miloševićeve ere nego svih deset godina posle?

- Kao što ćete premiju na lutriji pre dobiti ako je ne čekate i zaboravite da imate loz, možda će i Srbija dobiti krunu, ako je ne očekuje i zaboravi da je ima. U svakom slučaju, dobro je što je nije stavljala na glavu i što je nije kompromitovala u ovim vremenima. Tako je sačuvana za srećnija vremena. U ovim okolnostima, dovoljno je ako znamo da je sve pobede Srbija postigla kao kraljevina, a sve poraze doživela kao republika.

Jedan ste od inicijatora peticije za raspisivanje referenduma o ulasku naše države u NATO...

- Ako je dopušteno reći, ima nešto bestidno u samoj ideji da Srbija uđe u NATO. To je isto kao kad bi Ali Agdžu izabrali za papu.

Inspiriše li vas Srbija još kao pesnika?

- I inspiracije bi u vreme tranzicije morale biti kontrolisane. Morbidno je da nekoga inspiriše sudbina sopstvenog naroda pored tolikih lakših tema. Zar pored Holandije sa onolikim vetrenjačama, Švajcarske koja nije ratovala šest stotina godina, Španije sa koridom, Kalifornije sa Silikonskom dolinom, Francuske sa Ajfelovom kulom, Italije sa krivim tornjem u Pizi, Albanije koja se krupnim koracima približava EU... da se zamlaćujemo Srbijom. Čak ni preterane negativne emocije nisu najbolji prijatelji poezije.

Čak se i Srpska pravoslavna crkva napada spolja, a iznutra ulazi u raskol. Deli li i ona sudbinu Srbije u ovim vremenima?

- Verovali ili ne, još ima nekih pitanja koja su u Božjoj nadležnosti. Ako je Bog jedini sudija, najbolje bi bilo da ne preuzimamo njegovu ulogu i ne mešamo se u njegove poslove.

Priznajete u jednoj svojoj autobiografskoj pesmi da "niste imali muža"... Da li je danas politički korektno uneti taj detalj u svoj "si-vi"?

- Ma koliko da sam radio na sebi i proširivao svest o mogućnostima čoveka, ostareh a ostadoh neudat. Valjda zbog Veljeg Dubokog koje je nedaleko od Mrtvog Dubokog. Moje duboko je mrtvo za takve poduhvate.