Србија остаје војно неутрална

(Вечерње новости, 10. 2. 2011)

Војска Србије неће се придружити захтевима просветара, здравства и полиције за повећањем зарада. Просечна примања у ВС су нешто испод 40.000 динара и радо бисмо примали веће плате, када би Влада могла да нам изађе у сусрет. Али, нажалост, знамо да то у овом тренутку није могуће. Уосталом, Војска нема права на штрајк.

Ово, у интервјуу за ”Новости”, каже начелник ГШ, генерал-потпуковник Милоје Милетић, и поручује да не постоји опасност да Војска буде злоупотребљена у политичке сврхе.

- Војска је у потпуности деполитизована, њена употреба је јасно дефинисана законом и, од када су почеле опсежне реформе система одбране, она ниједном није упала у замку политичких поткусуривања између појединих партија, без обзира на то да ли су на власти или у опозицији. Такође, професионални припадници ВС не могу да буду чланови ниједне странке.

Последња класа регрута је крајем прошле године положила заклетву, да ли је то и формално тачка завршетка реформе ВС?

- Професионализацијом је завршен најзначајнији део посла, али тиме није завршена реформа и модернизација Војске. Много рада нам још предстоји, поготово када је реч о обуци и опремању војске савременим наоружањем.

У почетку је потребно више уложити у професионалну војску, али се на дужи рок постижу значајне уштеде. Професионални војник је ефикаснији, обученији, мотивисанији...

Хоће ли бити довољно новца у буџету?

- Новца никад нема довољно, али ћемо се трудити да оно што имамо искористимо најбоље што можемо. Важно је да је ВС, у ово време кризе, један од највећих послодаваца у земљи. Запослили смо велики број младих људи, који су добили прилику не само да обезбеде егзистенцију, већ и да напредују.

Знају ли се већ финансијски ефекти спроведене професионализације?

- У почетку је потребно више уложити у професионалну војску, али се на дужи рок постижу значајне уштеде. Професионални војник је ефикаснији, обученији, мотивисанији...

Може ли укидање обавезног служења војног рока на било који начин да угрози безбедност земље?

- Не. Нисмо ми прва земља која је увела професионалну војску и ниједној није угрожена безбедност. Професионална војска је много спремнија да одговори на све изазове и претње.

Шта је у овом тренутку највећа претња безбедности Србије?

- И даље једнострано проглашена независност КиМ. То је највећи безбедности изазов у целом региону, јер је простор КиМ снажно упориште организованог криминала.

А ситуација на југу Србије и Санџаку?

- Наше анализе показују да у овом тренутку нема разлога за забринутост и да је ситуација у овим крајевима стабилна. Свесни смо да је стање у овим областима понекад веома осетљиво и на граници инцидента, али то је, пре свега, изазвано лошом економском ситуацијом грађана који тамо живе.

Да ли ВС на било који начин сарађује са Еулексом и хоћете ли се укључити у истрагу о трговини органима?

- Учешће у таквим истрагама није у нашој надлежности. Такође, ВС нема институционализовану сарадњу са Еулексом. За нас је Кфор и даље врховни безбедносни ауторитет на КиМ, како је и дефинисано Резолуцијом 1244. Представници Еулекса могу да присуствују нашим састанцима са представницима Кфора, у саставу те делегације, али без могућности одлучивања.

Какви су будући планови Кфора када је реч о броју њихових припадника на Косову?

- Наша сарадња са Кфором је изузетно добра, све је мање спорних питања и ексцесних ситуација на административној линији и у КЗБ. Одлука НАТО да се смањују снаге Кфора на КиМ није нас обрадовала, не подржавамо је, сматрамо да се за то нису стекли услови и да је ситуација у покрајини и даље таква да захтева присуство значајних снага безбедности. Они нас уверавају да ће све наредне одлуке у вези са смањењем бити резултат детаљних процена безбедносне ситуације.

Наша сарадња са Кфором је изузетно добра, све је мање спорних питања и ексцесних ситуација на административној линији и у КЗБ. Одлука НАТО да се смањују снаге Кфора на КиМ није нас обрадовала, не подржавамо је, сматрамо да се за то нису стекли услови и да је ситуација у покрајини и даље таква да захтева присуство значајних снага безбедности.

Какви су планови у наредном периоду, када је реч о уступању војних објеката за изградњу станова?

- Идеја је да се војне непокретности које нису перспективне за функционисање војске продају, а да се добијена средства искористе за реформу система одбране, не само за изградњу војних станова. Проблем је што смо ушли у кризу и ти објекти се више не могу продати, јер нема довољно интересената. И судбина зграде Генералштаба погођене у НАТО бомбардовању и даље је неизвесна. Тешко да се сада може пронаћи неки инвеститор.

Недавно сте били на састанку Војног комитета НАТО у Бриселу, а наша канцеларија при Алијанси коначно је постала оперативна... Да ли смо ближи овом војном савезу?

- Отварањем мисије Србије у Бриселу, која је само делом војна, нисмо ни ближи ни даљи Алијанси, али су нам доступније важне информације, корисни програми, лакша је сарадња са партнерима, од чега можемо само имати користи.

Постоји ли притисак великих западних држава да уђемо у НАТО?

- Не, нема никаквих притисака, наш став да останемо војно неутрални се потпуно уважава.

Може ли уз ту политику неутралности наша војска да задржи лидерску позицију у региону?

- Србија може да остане војно неутрална, али не може да остане изван свих безбедносних токова. Нико није ни довољно велик ни довољно снажан да би све проблеме могао сам да решава. Свима су потребни партнери, али то не значи да морате да будете члан неке војне алијансе. Али, ако желимо да будемо део колективног система безбедности или да се бар приближимо тим иницијативама, морамо да пронађемо модел сарадње. Ми не претендујемо да будемо лидер у региону, али, судећи по нашим капацитетима, ми то јесмо.

Мислите ли да су активности ВС у оквиру ”Партнерства за мир” довољне?

- Свакако да је наш интерес да та сарадња буде снажнија и разноврснија, али она је условљена економским могућностима. Засада највећи део трошкова тих активности сносе наши партнери, а најчешће сарађујемо у области школовања, обуци кадрова, заједничким вежбама, модернизацији наоружања и војне опреме.

Који је значај конференције стратешких војних партнера, која ће се у јуну одржати у Београду?

- У Србију тада долазе представници више од 60 држава света, са свих континената. На скупу ће учествовати начелници ГШ или делегације високог нивоа земаља чланица НАТО, ПЗМ, Медитеранског дијалога, Истанбулске иницијативе, и одабраних контакт-земаља. То је својеврсно признање за реформе које смо спровели и потврда да смо широм света препознати као пожељан и поуздан партнер.

Често вам се замера што ВС има много бољу сарадњу са америчким одбрамбеним снагама, него са руском војском...

- То није тачно. За нас је сарадња са Оружаним снагама Руске Федерације подједнако значајна као и сарадња са Националном гардом Охаја. Ниједној од тих сарадњи не дајемо примат. Са САД углавном сарађујемо у области школовања кадрова, а са Русијом на ремонту и модернизацији наше ратне технике. Приликом посете начелника ГШ Русије договорили смо унапређење сарадње и у областима школовања, обуке, специјалних јединица и размене мањих тимова.

Са САД углавном сарађујемо у области школовања кадрова, а са Русијом на ремонту и модернизацији наше ратне технике. Приликом посете начелника ГШ Русије договорили смо унапређење сарадње и у областима школовања, обуке, специјалних јединица и размене мањих тимова.

У којим све међународним мировним мисијама тренутно учествују припадници ВС?

- Тренутно 27 наших припадника учествује у пет мисија - у Либерији, Обали Слоноваче, Конгу, Либану и на Кипру. Донедавно смо били и у Чаду, Бурундију и Источном Тимору. У плану је да се до краја године укључимо у неке од мисија ЕУ, а прва ће највероватније бити у Сомалији.

Најавили сте могућност да база ”Југ”, крај Бујановца, постане регионални центар за мировне операције...

- Планирали смо да ”Југ” постане водећи полигон за обуку јединица декларисаних за учешће у мултинационалним операцијама. Ту би се, у почетку, обучавала наша војска, а касније би се, у сарадњи са партнерима из света, формирао регионални центар.

(Разговорала Данијела Милинковић)