Vlade padaju i svojim delovanjem

TEPIĆ: KOALICIJA „SRBIJA PROTIV NASILjA“ VIŠE NE POSTOJI. JOVANOVIĆ: OVO SU HILOVI IZBORI, ŽELE DA UBACE OPOZICIJU ZBOG DAVANjA LEGITIMITETA VUČIĆEVOJ VLASTI. LAZOVIĆ: NE PREPUŠTAMO SNS-U BILO ŠTA, RAZVLASTIĆEMO IH GRAD PO GRAD

DMITRIJ KULEBA: UKRAJINA NEMA „PLAN B“ ZA SUKOB SA RUSIJOM, UKOLIKO AMERIČKI KONGRES ODBIJE DA ODOBRI DODATNU VOJNU POMOĆ KIJEVU

NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 20. APRILA 2024. GODINE

ĐORĐE VUKADINOVIĆ: VLAST SE SLUŽI ŠIBICARSKOM LOGIKOM, TROŠI VREME I NUDI „USTUPKE“ ZA KOJE JE VEĆ KASNO. OPOZICIJA NE BI TREBALO DA SE PECA NA TO

BEOGRADSKI ODBOR „ZAJEDNO“ ODLUČIO DA IZAĐE NA IZBORE – IAKO STRANKA NEĆE: IZLAZIMO NA IZBORE 2. JUNA, NE ŽELIMO DA ODUSTANEMO NI OD JEDNE BORBE

N1: KOALICIJA „SRBIJA PROTIV NASILjA“ SE PODELILA POVODOM (NE)IZLASKA NA IZBORE 2. JUNA. IZLAZAK SU PODRŽALI: NPS, „ZELENO-LEVI FRONT“, „EKOLOŠKI USTANAK“, PSG I „NOVO LICE SRBIJE“. PROTIV SU: SSP, DS, „SRBIJA CENTAR“ I „ZAJEDNO“

MARGARITA SIMONjAN: U DONjECKU POGINUO AMERIČKI RATNI IZVEŠTAČ IZ DONBASA RASEL BENTLI, KOJI JE RADIO ZA SPUTNjIK

VUČIĆ NA PINKU: OTPOR REZOLUCIJI O SREBRENICI U UN SVE VEĆI, NAŠA BORBA TRAJE I NEĆE BITI LAKA, VIDEĆEMO TU KO JE PRIJATELj, A KO NEPRIJATELj SRBA I SRBIJE. NAREDNIH GODINA OČEKUJEMO OGROMAN NOVAC IZ NAMENSKE INDUSTRIJE

NjUJORK: MUŠKARAC SE ZAPALIO ISPRED SUDA NA MENHETNU GDE JE U TOKU SUĐENjE DONALDU TRAMPU

DEMOKRATSKA STRANKA: APELUJEMO DA KOALICIJA „SRBIJA PROTIV NASILjA“ DONESE JEDINSTVEN STAV O IZBORIMA 2. JUNA

MEHANIZAM U HAGU PREPUSTIO PRAVOSUĐU U SRBIJI PREDMET PROTIV VOJISLAVA ŠEŠELjA I ČETVORICE NjEGOVIH SARADNIKA

USTAVNI SUD HRVATSKE: PREDSEDNIK ZORAN MILANOVIĆ NE MOŽE DA BUDE NI PREMIJER, NI KANDIDAT ZA MANDATARA ZA SASTAV VLADE

subota, 20. april 2024.

Ћирилица | Latinica

Novi broj

Tema: Svetska ekonomska kriza i Srbija (II)

Prethodni brojevi

Pronađite NSPM na

Tviteru

Nove knjige

Edicija "Politički život"

Đorđe Vukadinović: Od nemila do nedraga

Časopis NSPM ili pojedinačne tekstove možete kupiti i u elektronskoj formi na Central and Eastern European Online Library

Početna strana > Prenosimo > Vlade padaju i svojim delovanjem

Prenosimo
Vlade padaju i svojim delovanjem

Vojislav Koštunica

subota, 11. oktobar 2008.

INTERVJU - Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije o efektima odluke Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, statutu Vojvodine i o delovanju njegove partije u novim okolnostima

Autor: Safeta Biševac

Kada ste uvereni u ispravnost svog stava da je jednostrana nezavisnost protivpravna, onda ne tražite mišljenje od Međunarodnog suda koje je savetodavno i neobavezujuće, već tužite jedan broj država boreći se za presude koje su obavezujuće. Pošto, nažalost, Srbija nije u ovom trenutku uradila ono što je za nju najbolje i tužila jedan broj država, bojim se da će se ostvariti najave novih priznanja i susednih i udaljenijih država, kaže Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije u odgovoru na pitanje šta Srbija dobija novom odlukom Generalne skupštine i da li će traženje mišljenja Međunarodnog suda pravde sprečiti najave Crne Gore i Makedonije, ali i nekih daljih država, da će priznati nezavisnost Kosova.

Dugo vas nije bilo u javnosti, a u poslednje vreme se uglavnom bavite Predlogom statuta Vojvodine. Da li zaista strahujete od odvajanja Vojvodine? Većinu tamo čine Srbi, a za otcepljenje se ne zalažu ni stranke manjina.

- Ono što privlači moju pažnju jeste nesaglasnost mnogih odredbi statuta Vojvodine sa Ustavom Srbije. Ne ulazeći u motive pisaca samog statuta, iz predloženog teksta se može izvući zaključak da to vodi dezintegraciji Srbije. To je ono na što ukazujem i to je krajnje objektivna stvar. U predloženom statutu imate elemenata državnosti Vojvodine i neustavnih odredbi. Prosto je neverovatno da se pristupi jednom takvom poslu a da statut vrvi od neustavnosti. Ovo što iznosim nije samo moja primedba već i drugih, uključujući i neke moje političke neistomišljenike, koji tekst posmatraju čisto pravno. Ukazuju, recimo, da tekst statuta u mnogim odredbama probija ustavni okvir ili da u njemu ima puno spornih mesta. Pa onda nabrajaju. Na taj isti način je i DSS kroz svoju pravnu analizu nabrojala neustavne odredbe u statutu, i predložila svoj nacrt statuta koji je u saglasnosti sa Ustavom.

Posmatrano politički, da li se vi plašite odvajanja Vojvodine?

- Polazim od toga da u Predlogu statuta vladajuće koalicije ima elemenata državnosti Vojvodine i samim tim protivustavnih odredbi. Postavlja se pitanje zašto se namerno pravi statut za koji predlagač zna da nije saglasan sa Ustavom Srbije. Time se svesno podriva pravni poredak zemlje i otvara pitanje dezintegracije Srbije. Veoma je opasno kada se u pravni poredak države unesu neustavni elementi, jer su onda po pravilu posledice dugoročne i vremenom se stvaraju i produbljuju sve veći problemi. To smo jednom već imali sa Ustavom iz 1974. godine.

Kada je formirana Vlada Srbije DSS je ocenila da je u pitanju gaženje izborne volje građana, da su vladu formirali strani ambasadori i tajkuni i da neće dugo trajati. Da bi vlada pala, neko treba da je obori. Da li opozicija ima snage za to? Posebno nakon podela u najjačoj SRS?

- Imamo vladajuću koaliciju za koju nijedan građanin nije glasao. Nijedan birač SPS nije bio za koaliciju sa DS, niti birač DS za koaliciju sa SPS, tu su i sve druge kombinacije, G17 plus, Lige socijaldemokrata Vojvodine... Sve te stranke su pre izbora stavile jasno do znanja s kim neće. One su izašle pred svoje birače s određenim obećanjem, koje su prekršili samim tim što su napravili jednu vrstu neprirodne koalicije. S druge strane, kako su naširoko mediji pisali, u stvaranju vlade učestvovali su i strani ambasadori i tajkuni. Oni su sami govorili o procesu stvaranja vlade, ambasadori koji su se pojavljivali u javnosti, ocenjivali su i ukazivali koje su stranke podobne koje nisu. Što se tiče same opozicije, imamo jednu veliku stranku, SRS, u kojoj je došlo do podele. Ta podela, kao i nesposobnost vladajuće koalicije, njena širina, heterogenost, neefikasnost, način na koji je nastala za zemlju nisu korisne. Prosto zato što stabilnost institucija jedne države počiva na određenoj stabilnosti političkih stranaka. Ukoliko te stabilnosti nema, onda same institucije ne mogu da budu stabilne i to se najbolje vidi kroz rad ili nerad Vlade, Skupštine Srbije, kroz sve unutrašnje procese... Naravno, kao što znate vlade i nastaju i prestaju, ruše se, ne samo delovanjem opozicije nego i svojim sopstvenim delovanjem.

Da li je DSS bliža saradnji sa SRS ili strankom Tomislava Nikolića?

- Mi smo sarađivali sa SRS kao opozicionom strankom u određenim okvirima, ne odustajući od naše politike. Kada su se pojavili problemi u SRS, mi smo jednostavno rekli da nećemo u to da se mešamo. Zbog toga je DSS pre svega usredsređena na svoju politiku. Naša tema je Vlada, a ne opozicione stranke i odnosi među njima.

Po Nikoliću, jedan od razloga njegovog nezadovoljstva jeste taj što je Šešelj vas radije video na mestu premijera nego njega. Ko vam je onda bliži, Šešelj ili Nikolić?

- U trenutku vođenja razgovora o formiranju vlade pošlo se od procene, imajući u vidu moje prethodno iskustvo i sposobnost da među različitim strankama napravim kompromis, da bi to bilo najbolje rešenje. To nema veze sa unutrašnjim odnosima u SRS, ni mom prema sada podeljenoj SRS, ni sa Šešeljem ili Nikolićem.

Da li, s obzirom na prethodno iskustvo, možete u bližoj budućnosti da zamislite saradnju sa DS?

- Razišli smo se po vrlo važnim pitanjima vezanim za odnos prema teritorijalnom integritetu Srbije i evropskim integracijama. Mi smo smatrali da pre potpisivanje i ratifikacije SSP treba sa EU razjasniti pitanje teritorijalnog integriteta. Članstvo u EU podrazumeva partnerski odnos, a mnoge zemlje su sa Briselom godinama vodile pregovore zbog nekih ekonomskih pitanja, Hrvatska zbog ribolova, Slovenija zbog imovine Italijana, a mi nismo ni zbog teritorijalnog integriteta zemlja. Sad se pominje i jednostrana primena Privremenog sporazuma. Došlo je do razlike i u nekim drugim stvarima, što znači da mi imamo suprotstavljene politike.

Kada imate tako različite politike, saradnja nije moguća. Mi sa EU imamo dobre ekonomske odnose, ali očigledno i politički spor. Postoji ozbiljna mogućnost da novi uslovi za nastavak evropskih integracija bude najpre prihvatanje Euleksa, a onda i novi uslov uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa Kosovom. Vreme je da razmislimo i nastupimo kao neke druge zemlje. Norveška je, na primer, zbog svojih interesa dva puta na referendumu odbila da pristupi EU. Kao što Norveška ima niz ekonomskih aranžmana sa EU i Srbija treba da nastavi ekonomsko povezivanje sa EU bez obzira na to što imamo ozbiljan politički spor sa Briselom.

Norveška ima i naftu, a mi nemamo.

- Imamo nešto što je vredno kao ta norveška nafta - Kosovo. Ne samo zbog tradicije i identiteta, već, ako hoćete, i čisto ekonomski da posmatramo stvari. Preko toga ne sme da se pređe. Ako se oko Kosova sporimo sa EU, te stvari treba razjasniti. Sa EU možemo i treba ekonomski da sarađujemo, ali politički problem oko Kosova treba da razjasnimo. Pored toga, nismo mi prosjak koji drži lončić ispred sebe i čeka neku milostinju i pomoć. Valjda možemo i sami svojim snagama i sarađujući ekonomski sa svim zemljama uključujući i članice EU da se razvijemo. Pravo je pitanje zašto je vlada zaustavila nekoliko krupnih ekonomskih projekata?

Kad pominjete ekonomiju, da li je Vlada mogla da traži za NIS više od 400 miliona?

- Reč je o složenom i celovitom aranžmanu. Taj aranžman donosi Srbiji mnogo više od 400 miliona. Srbija je mogla više da traži za NIS da nema drugog dela - izgradnje magistralnog gasovoda. Te stvari su povezane i ako se možda u delu oko NIS nešto gubi, u zbiru se mnogo više dobija. Zamislite da gasovod zaobiđe Srbiju.

U dva navrata ste bili predsednik vlade. Većina analitičara i medija ni DSS ni vama ne predviđaju svetlu političku budućnost. Možete li da zamislite da se vratite na vlast?

- DSS se bori pre svega za svoju politiku. Mi politiku nismo menjali ni kada smo u opoziciji, ni kada smo bili na vlasti. Ostaćemo privrženi toj politici i to je najvažnije. Zemlja je pred velikim iskušenjima. Ne može se prenebregnuti činjenica da talas ekonomske krize neće zaobići Srbiju. Ta kriza je mnogo dublja nego što se u početku pomišljalo, a aktuelna vlada je nekoliko projekata „zadavila“ ili je na putu da zadavi, koncesiju za autoput, na primer. Pitanje da li ćemo u opštoj besparci naći investitora za autoput Horgoš - Požega. Imali smo dobru ponudu Aeroflota za JAT i to je zbog neblagovremenog, odnosno neodgovornog delovanja propalo. Pitanje je kako će ići realizacija energetskog sporazuma. Na te stvari ćemo ukazivati iz uloge opozicije.

Čitaoci Politike će presuditi

DSS je reagovala na smenu Ljiljane Smajlović. Mnogi tvrde da je ona otišla kao što je i došla, vi ste je imenovali, došla nova vlada i smenila. Šta je onda sporno?

- Nesumnjivo da se medijska situacija u Srbiji pogoršava. Kada je reč o Politici, to je novini koja ima dugu tradiciju. Politika je poslednjih godina bila moderna novina, potpuno otvorena za najrazličitija mišljenja, među kojima je bilo mnogo kritičara vlade. Mislim da će najbolji sud šta je Politika bila do sada i šta će biti ubuduće dati čitaoci. Oni su najmerodavniji sud.

Dosledno branimo evropske vrednosti

Kritikujete zapadne ambasadore, šta je sa ruskim ambasadorima i zvaničnicima? Jedan je govorio na vašem predizbornom skupu. Zar i to nije mešanje u unutrašnje stvari?

- Rusija i ruski ambasador su samo uticali na odbranu Kosova. Nisu se mešali u naše unutrašnje stvari. Na našoj konvenciji aprila 2008. je govorio Konstantin Kosačov, predsednik spoljnopolitičkog odbora Dume iz partije Jedinstvena Rusija sa kojom imamo sporazum o saradnji. Da je to mešanje, onda bi bilo mešanje i kada se na predizbornim skupovima nekih drugih stranaka obrate funkcioneri Socijalističke internacionale. Na našoj konvenciji u januaru 2007. se video porukom obratio i Vilfred Martens, predsednik Evropske narodne partije, koalicije stranaka desnog centra, kojoj i mi pripadamo.

Niste pred izbacivanjem?

- Ne, zašto? DSS je jedna od najdoslednijih branilaca evropskih vrednosti, što podrazumeva ravnopravne odnose među državama i poštovanje načela vladavine prava.