уторак, 19. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Речи и мисли

Речи и мисли 59

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Лазић   
недеља, 17. фебруар 2008.

Ако неће силом, онда милом!

"Грешке из Ирака и Авганистана неће омести Британију у намери да спроводи своју моралну дужност и шири демократију по свету. Тамо где не може милом, ту ће је ширити и силом, војним путем тамо где треба." (Дејвид Милибанд, британски министар спољних послова, 14. фебруар 2008, "Прес")

С Европљанима сумњивог морала

"Подршка једностраном проглашењу независности Косова није морална ни легална. [...] Не бих никога овде да вређам, али независност Северног Кипра постоји већ 40 година – зашто га не признате?! Зар вас није стид, вас Европљане, да третирате исти проблем двоструким стандардима у различитим регионима света? Увек сте нам говорили да је Косово посебан случај, то није тачно, то је лаж!" (Владимир Путин, председник Русије, конференција за новинаре, 14. фебруар 2008, РТС)

"Представници Срба са Косова неће се састајати са представницима [ ЕУ ] мисије. На пример, када они уђу у кафану, ми ћемо изаћи и користићемо све остале видове ненасилног бојкота." (Марко Јакшић, председник Заједнице српских општина на Косову и Метохији, 12. фебруар 2008, према "Блицу")

Да признамо (Косово) и да нам опросте (што су нас бомбардовали)

"Надам се да ће српске власти прихватити резолуцију о статусу Косова и да ће наставити даље. САД нуде Србији пријатељство у тренутку када се лидери косовских Албанаца припремају да вероватно ускоро прогласе независност Косова." (Кондолиза Рајс, државни секретар САД, 13. фебруар 2008, РТС)

"Ми немамо интерес да кажњавамо Србију и да изазивамо било какве проблеме овде, већ желимо да идемо напред у процесу разрешења косовског питања." (Камерон Мантер, амбасадор САД у Београду, 14. фебруар 2008, "Време")

На слово, на слово... Q!

"Словенија је 1991. постала независна и Србији је требало осам година да је призна. Питање је када ће Србија признати Косово и успоставити добросуседску сарадњу са Косовом јер велики број Срба живи тамо и за њихово добро требало би развијати добросуседске односе." (Јелко Кацин, специјални известилац Европског парламента за односе између ЕУ и Србије, 12. фебруар 2008, "Блиц")

"Јелко Кацин је однос према Србији као 'словеначком клијенту' описао у ставу, изреченом новинарки 'Политике' на маргинама конференције о ратним злочинима, да је аутизам Србије једнак ономе као кад би муж, да напакости жени, одсекао себи ону ствар. Кацин је ту употребио реч која почиње првим словом његовог презимена." (Светлана Васовић-Мекина, дописник из Љубљане, 13. фебруар 2008, "Политика")

Јединствено замрзавање

"Србија ће ући у замрзнути конфликт са свим земљама које признају независност Косова." (Борис Тадић, председник Србије, конференција за новинаре, 16. фебруар 2008, "Прес")

"Као што су Срби били јединствени на Косову 1389. године и у Орашцу 1804. године тако и данас и све државне институције и сви грађани Србије треба да буду јединствени у одбрани Косова." (Војислав Коштуница, председник Владе, говор у Орашцу на Дан државности, 16. фебруар 2008, "Прес")

Закон реакције (пре акције)

"С обзиром да таква опасност [од проглашења косовске независности] није отклоњена, гледаћемо да реагујемо и унапред." (Милош Алигрудић, потпредседник ДСС-а, 14. фебруар 2008, "Политика")

"Није искључено да ће се они који сада греше душу и савест и газе закон на штету Србије, врло брзо извинити Србији." (Вук Драшковић, председник СПО-а, 15. фебруар 2008, "Танјуг")

&

"Већина министара ће у недељу [17. фебруара] бити на Косову." (Миливоје Михајловић, шеф владине Канцеларије за сарадњу с медијима, 15. фебруар 2008, "Политика")

"Посланици СРС-а неће у недељу ићи на Косово, јер није време за позоришне представе. То је једнодневни излет за пензионере, могу да обиђу манастире и врате се." (Томислав Николић, заменик председника СРС-а, конференција за новинаре, 15. фебруар 2008, "Политика")

Утицај трактора на косовску историју

Славиша Славковић, сељак из Рабовца код Липљана, 13. фебруар 2008, "Курир":

"Од Тачија сам добио трактор с приколицом, а можда ми послужи да у њега натрпам породицу и иселим се. Мада, не верујем да ће се то десити."

"А зашто је то неморално? Шта се ја питам, ја сам само обичан човек! Има ко да одлучује о томе. Моје је да исхраним децу. [...] Сви су ми честитали, нико ми није упутио ниједну ружну реч." (на питање " да ли је морално што сте у моменту када Србији отимају Косово примили дар косовског премијера")

Моћ очигледног

Александар Поповић, потпредседник ДСС-а, 16. фебруар 2008, "Прес":

"Мислим да је реч 'договор' претерана. Не волим да користим ту реч за ствари које су очигледне." (на констатацију да су "пре неколико дана Тадић и Коштуница постигли договор")

"Сукоб у Влади је сада иза нас и у неким срећнијим временима он свакако може поново бити анализиран."

&

"Договор владајуће коалиције је стигао касно. Мислим да смо превише охрабрили и Албанце и Американце и ЕУ и да смо практично отворили врата независности Косова. Сад ћемо да вадимо кестење из ватре." (Томислав Николић, 11. фебруар 2008, "Танјуг")

"Није национално јединство кад се они [у владајућој коалицији] помире, пошто се претходно посвађају." (Ивица Дачић, председник СПС-а, 14. фебруар 2008, "Политика")

У целини и нецелости

"Слободан Самарџић, министар за КиМ из ДСС-а: Оли Рен је странац за нас, ми морамо да бранимо интегритет Владе пред другима. Та филозофија [политичког споразума] је толико приземна, пошто је он странац ја то њему могу да кажем, а он мени не може да каже 'део Владе'. Ја морам да браним Владу као целину.

Драган Ђилас, министар без портфеља из ДС-а: Па, Владе као целине баш и нема, пошто премијер одбија да је закаже...

Слободан Самарџић: То је унутрашња ствар." (10. фебруар 2008, "Утисак недеље")

Зашто кажеш они кад мислиш на њих?

"Нећемо дозволити никоме да нам држи лекције, поготово не онима који су били неутрални када је било најгоре." (Борис Тадић, на прослави годишњице ДС-а, 14. фебруар 2008, "Политика")

"Ја по Пословнику имам право да именујем неког од потпредседника да ме мења у случају да сам ја одсутан, то је до сада био Раде Обрадовић. Ја имам сјајну сарадњу са господином Обрадовићем и мислим да ће он то и у будућности радити." (Оливер Дулић, председник Скупштине из ДС-а, о смени заменика из ДСС-а, 13. фебруар 2008, "Б92")

О(п)станак

"Не верујем да ће Војислав Коштуница поднети оставку, па макар га то коштало опстанка на политичкој сцени. Међутим, није проблем у томе што Коштуница хоће да се самоубије, већ што то хоће да уради атомском бомбом. То је проблем! Јер ће за собом повући комплетну државу." (Ненад Чанак, председник ЛСВ-а, 11. фебруар 2008, "Дневник")

"Човек-премијер. Човек-владар са замрзнутом сликом на РТС и текстом писане изјаве Танјугу само 24 сата од председничких избора поново је успео да се наметне као неко од кога зависи све! Зашто? Па, зато што није могао да преболи победу Бориса Тадића..." (Мехо Омеровић, потпредседник Санџачке демократске партије, 12. фебруар 2008, "Блиц")

"Коштуница је имао следећу рачуницу: ако победи Тадић, правим коалицију с радикалима. Није, међутим, рачунао на онолику излазност, с обзиром на то да је био против избора, да је Вељи Илићу пружио килаву подршку и да је у другом кругу једва изашао на гласање. Он је био противник тих избора, а самим тим и велике већине грађана. Коштуница је дезоријентисани политикант." (Јово Бакић, социолог, 11. фебруар 2008, "Курир")

"Овде се не ради о Косову, овде се ради о малој групи људи која се одметнула од демократског поретка и која је изгубила политички легитимитет победом Бориса Тадића на изборима. То су Коштуница и његов кабинет, то је владавина целулита која би да брани Косово." (Никола Самарџић, члан Председништва ЛДП-а, 14. фебруар 2008, "Реците народу" ТВ "Фоx")

Дозвољено скакање

Матија Бећковић, песник, 10. фебруар 2008, "Глас јавности":

"Ових дана слушам како скачу на Коштуницу. Зашто скачу? Па зато што смеју, зато што им нико ништа не може."

"Ја сам рекао да ако их неко већ признаје, Црна Гора треба прва да их призна јер, у питању је част Црне Горе." (о признању Косова и Метохије)

"Погледајмо само ову кризу владе. Ови постављају ствар и причају без икакве основе. Само хоће да вам дају пасоше, визе. Замислите мог стрица у Ровцима кад му кажу да је добио белу шенген визу."

Мало давање, велико узимање

"То значи да можете, на свом терену, да водите политичку битку и да утичете на неистомишљенике, да манипулиштете, да 'им мало дате, мало не дате', да их шармирате, и да употребите сав арсенал финог оружја за постизање циљева који су добри за ваш народ. Али, не можете да кажете 'ја са ЕУ нећу да се дружим', и да очекујете да ћете на тај начин било шта да решите, а камоли да добијете. Тако се понашају деца и цртани јунаци. Али, ако неко више није дете, а није ни цртани јунак, онда је можда реч о нечему што у медицини има тачно име." (Милица Чубрило, министар за дијаспору из ДС-а, 10. фебрурар 2008, "Вечерње новости")

"Ако Руси не могу да буду већи Срби од Срба, не могу ни Европљани да буду већи Срби од Срба." (Владимир Тодорић, саветник Божидара Ђелића за европске интеграције, 14. фебруар 2008, "Кажипрст" Радија "Б92")

Живином до легализма

"Ратомир Лазаревић из Доброг Поља код Бољевца, због чије је неважеће личне карте одложена инаугурација председника републике, не зна да чита, а гласа због обећане живине." (10. фебруар 2008, "Курир")

"ДСС организовао ту фарсу око гласања са неважећом личном картом у Добром Пољу, а оном несрећнику су за то обећани кокошка и певац! Сад је ваљда онај гласач добио кокошку и петла, па су избори успели." (Драган Тодоровић, потпредседник СРС-а, 14. фебруар 2008, "Политика")

Истији међу једнакима

"Шта је то што они [радикали] раде, а да је луђе од онога што раде ДСС-овци? Чак би могао да спекулишеш да би се они понашали умереније од ДСС-оваца у неким важним стварима. Имају израженији нагон за самоодржањем, вештији су као политичари и нису искомплексирани, исфрустрирани салонаши. Зашто је то када Тома Николић назове Тадића усташом ишта горе од тога када Веља Илић каже за Божидара Ђелића да је издајник. Они су се свели на исто. Ако је већ исто, дај ми оно од истог што је истије." (Теофил Панчић, новинар "Времена", 08. фебруар 2008, "Пешчаник" Радија "Б92")

Саветник непокорни

"Обичан сам, просечан грађанин ове земље. Плаћам порез. Служио сам армију. Био сам учесник у рату 1999. године. Нисам осуђиван. Да ли је онда много ако очекујем да ме 'Политика' заштити од веома тешких оптужби и престане да објављује потернице које угрожавају безбедност моје породице. Неколико пута сам писао 'Политици' и упозоравао да ни Вукадиновић ни Антонић не могу бити арбитри патриотизма. Но, они и даље к'о Шваба тра-ла-ла. А и 'Политика', мртва хладна, председник Србије и његови су издајници, штампа ли штампа. Па добро, мајковићу, где је ту пристојност, где је ту цивилизација, људска права, штагод?" (Небојша Крстић, саветник Бориса Тадића, одустајући од писања колумни за "Политику", 11. фебруар 2008, "Политика")

Почетак буне на опричнике

"За данашње српске опричнике, којима је Иван Грозни извор права, Ти си мафијаш и члан злочиначког удружења, јер је полицији и њеном тужиоцу и истражном судији наређено да то будеш. [...] Издржи! Ни њихова неће до зоре. Ти си, поново, национални Џаја који буди полумртву Србију и пуни срца милиона српских 'делија'. Због Тебе сам, као млад, да бих Те гледао, одлагао испите на факултету. Под старе дане, могу опет, и желим то, да на 'Маракани' и београдским улицама узвикујем 'Џаја, Џаја'! Зачињеш дивно семе буне, која ће да груне! Бобију Чарлтону, а био си бољи од њега, британска краљица доделила је титулу – сер. Ту титулу, Џајо, данас додељују Теби Твоји тамничари. Поздрављам Те оним покличем који су 'делије' наметнуле побуњеној Србији у последњој деценији минулог века: 'Хајмо, хајде, сви у напад'!" (Вук Драшковић, у писму Драгану Џајићу, 13. фебруар 2008, "Политика")

Великани српског кова

"Велики људи се рађају на велике црквене празнике." (Томислав Николић, о свом рођењу на Сретење, 16. фебруар 2008, "Курир")

"Мама је била згрожена и питала ме: 'Па, добро, сине, што ниси дао читуљу Иви Андрићу него криминалцу светског кова'." (Дејан Јеловчић Јеловац, продавац играчака, који је деведесетих у "Политици" са пријатељем дао читуљу Павлу Ескобару, 15. фебруар 2008, "Прес")

"Што се тиче СПС, наши кадрови су најспособнији, и чак имамо и потенцијалне председничке кандидате. [...] Спремни смо да у сваком тренутку зарад државе жртвујемо страначке интересе." (Милутин Мркоњић, потпредседник СПС-а, о могућности да се формира влада националног јединства, 11. фебруар 2008, "Курир")

"Нама се нешто догађа сада и учествујемо у уметничкој и животној полемици, конфронтирајући се са тим што носи живот. Не можемо то одложити." (Борка Павићевић, директорка ЦЗКД-а, о немогућности одлагања изложбе "Одступање", 13. фебруар 2008, "Б92")

Убедили сте Бога у Мадони

"Светозар Маровић је убедио Мадонин менаџерски тим да прихвати понуду Будвана." (о концерту на плажи Јаз за који ће Мадона добити пет милиона долара, 14. фебруар 2008, подгоричке "Вијести")

ВРЕМЕПЛОВ

"Мислили смо да први круг председничких избора буде мобилизацијски, а да други буде Колубара, с Милошевићем у положају Поћорека." (Вук Драшковић, о председничким изборима 2000. године, март 2001, "Blicnews")

"Ако не помогнемо себи, неће нам помоћи нико. Испада да смо деценијама, док је био један једини кандидат, имали кога да бирамо. А чим их је више – онда немамо. Док се гласало у ћоравим кутијама, излазност на изборе била је 99,99 одсто, а кад су кутије провидне – нема ни половина." (Матија Бећковић, на завршном скупу Војислава Коштунице пред неуспеле председничке изборе, децембар 2002)

"Остаје једна празнина због свега што се десило. Можда је могло да буде боље... Основна је корекција: шта ми би да се кандидујем за председника?!" (Милан Милутиновић, као бивши председник Србије, јануар 2003, "РТС")

 

 

Од истог аутора

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер