Власт предлаже Дан ратника, посвећен обичним људима који су бранили Отаџбину, од ослободилачких ратова у 19 веку до НАТО агресије. Предлог се појавио у јавности  баш на дан кад су Срби судије и тужиоци  приступили косовском правосуђу пред Хашимом Тачијем.

И поред несумњивог и охрабрујућег витализма нашег издаваштва књига као један од најважнијих чинилаца културног живота у великој је и несагледивој кризи. То се не може видети само по веома малим и скромним тиражима значајних и капиталних књига.

Друга је ствар што би Хавијер Солана, да су Срби заиста мало склонији, не “гледању уназад”, него макар елементарном националном памћењу и достојанству којим се иначе толико поносе, што би, дакле, у том случају, дотични Солана у Србији већ одавно морао бити проглашен персоном нон грата 

У Америци не постоји национализам. Он се тамо зове патриотизам. Термин национализам је резервисан за осуду патриотизма који се јавља у не-западним државама, укључујући и Србију. Али по еверопским мерилима, кад би неко смео да мери, бројни Американци би били ултра-националисти, без обзира на страначку припадност

Уколико се оствари гореописана намера свирепог убиства јединог медицинског часописа на српском језику штампаног ћирилицом, то ће бити чак и степен извитоперености духа гори од аутошовинизма – то ће бити прави културни аутогеноцид!

Уопште не мислим да због онога што је горе речено следи да Дачић односно СПС сада “мора” правити владу са народњацима и радикалима и да би окретање на другу страну аутоматски значило “изневеравање воље бирача”. Свака одлука СПС-а биће мање-више легитимна и скопчана са одређеним политичким ризицима

Mожда се најснажниjи увид и најснажниja фрустрациja Koмисиje налазe у сљедећим ријечимa: „Годинамa je израелскa наукa билa у aвангарди истраживањa холокаустa. Нo, допринос израелских истраживачa међународном aкадемском дискурсу нa oвом пољу значајнo je oпao посљедњих годинa.“

Неки воле да идеализују Владимиpa Путина као идеолошког следбеника совјетских лидера левичара, али то je чиста бемислица. Његови говори су јасан доказ да му je упориште у фашизму.

Подаци Европске централне банке показују да је у 15 држава чланица ЕУ које чине „Стару Европу“ , само око четвртина банака у страном власништву, док је у „Новој Европи“ чак три четвртине банкарског сектора у рукама странаца.

Прича са „државним ударима“, „атентатима“ и „прислушкивањем“ има сличну психолошки-мотивациону и интегративну функцију. Нема сумње да ће се то пре или касније завршити као у оној причи о баби и вуку. На крају им нико више неће ништа веровати, чак и ако случајно буду у праву.