Будући, мој ванстраначки, председник Републике, може да, уз малу „помоћ пријатеља“ из, рецимо, Републичке изборне комисије и Управног суда, наравно уз политички консензус свих странака, „испослује“ и понишавање октроисаних избора одржаних 21. јуна.

 Све у свему, изложба „нецензурисане лажи“ била је пуцањ у празно – ако је циљ био да се квалификована јавност убеди како у Србији нема цензуре и диктатуре. Али не треба имати ни трунку сумње да ће ефекат бити постигнут када је реч о напредњачком бирачком телу – старијем, слабо информисаном и образованом

Савремени колонијални дискурси, у филозофском смислу, у протекле две деценије махом су се концентрисали на две линије реконстурисања и реинтерпетације стварности: неолибералну и постмодерну. Али каква је политичка филозофија постмодерне?

Неће ствар лећи тиме што ће се протест насилно растурити, или претњама од казни, или претњама и страхом од епидемије, или од, не знам, страних служби – неће се решити проблем који је генерисао ове сукобе. Немојте око тога имати икаквих илузија господине Стефановићу, односно господине Вучићу!

Вучићева објашњења да је све у складу са Уставом, законом и међународним уговорима, су чиста лаж. Слобода се може ограничити само у складу и  на начин прописан Уставом Републике Србије, за сва лица на њеној територији. 

Питање о улози интелектуалца у свету, о његовом позиву и одговорностима, у том смислу није неко изоловано „академско питање“, које првенствено треба да побуди интересовање „научне јавности“, већ питање које се битно тиче људског умног интереса.

Бојим се да ова власт, не само „великог плана“, него било каквог озбиљног, ипак, нема. Можда је чак и Прока Проналазач џаба кречио. А да Србијом влада бахатост, некомпетенција и гола импровизација

Рат са НАТО је прошао, ако је прошао. Истина, не бомбардују нас, али зато нам, као гест своје добре воље - отимају - територију. Косово и Метохију, уз лаконско објашњење: то је реалност и ситуација на терену.

Поставља се питање да ли влада која не може да се сложи око основне концепције, која не зна на који начин водити економску политику, има способности да доноси и много специфичније и софистицираније мере?

САД и њихов кључни савезник Израел у Ирану виде опасног непријатеља који своје „пипке“ шири у Сирији. Американци сматрају Техеран главним дестабилишућим фактором на Блиском истоку. Стиче се утисак да, због Израела који стално диже буку да "му прети напад из Ирана" - САД стварају непријатеља од Ирана.