Наиме, брегзит ће у перспективи имати велике последице по кохезију Британије. Другим речима у Шкотској је победила опција останка у Европској Унији. Шкотска премијерка најављује скори референдум јер Шкоти желе да остану у Европској Унији.

Љубинка Трговчевић је описујући надмени и хвалисави тип Срба у ствари демонстрирала мноштво аутостереотипа, а све у тежњи да се суочимо са реалним стањем у нашем друштву и то без јасно изражене жеље да упознамо друге народе, закључујући да смо бољи од осталих.

Елита у ЕУ бауља кроз маглу нагомиланих проблема, а решења, ако их понекад привремено пронађу, то је као што су то чинили средњовековни врачеви који су преписивали пијавице ако лек. Да ли вреди чинити неповратне уступке ЕУ за такву ‘надокнаду’?  Шта треба да учини Србија у оваквој ситуацији

 Или су на насловним странама то потпуно прећутали, попут „Информера“, који се по ко зна који пут бави откривањем завере и још једног „државног удара“, или су, попут Новости, догађај представили као „велики успех“ Вучићеве власти

Чекамо јубилеје да бисмо се поново сетили ратника, уметника, државника, пригодно бришемо прашину и скидамо мрље и рђу, сложно у медијима одајемо почаст, а онда – живот иде даље. Заборав до следеће прилике. Утихну обећања, заклетве, похвале, пијетет.

Поруке Сергеја Лаврова јако добро су разумели у Приштини стога је и Кадри Весељи донедавни председник скупштине самопрглашене републике Косова и председник Тачијеве странке изјавио да ће ако треба Косово и ратовати за своју територију

Да ли су заговорници „Брегзита“ искрени када толико плаше грађане Енглеске новим кандидатима за ЕУ, међу којима је и Србија? ББЦ пише да те земље можда и неће приступити ЕУ и да се Србија, Црна Гора, Македонија, Турска и Албанија неће придружити ЕУ у скорије време.

Ово ружење дечјег света говори нам да за специјално васпитање у Србији није задужен само Јелко Кацин. Изван чисте политике постоји неосвојен простор капиталистичког система вредности, необичне аксиологије имуне на дугу традицију.

И одмах да откријемо, бојкот није српски изум - од 1995. до 2004. просечно је годишње бојкотовано око десет избора. Две трећине свих бојкота отпада на афричке земље

Чини се, да не стоје ни тврдње како је рекламна порука коалиције Двери и ДСС-а била најкреативнија и најквалитетнија. Да је била таква, она би коалицију, упркос медијским нападима, избацила далеко изнад цензуса. А није. Поред тога, за просечног српског бирача, најбоља је јасна, и недвосмислена порука, а не она која буди различите, често разливене асоцијације код образованијег дела популације