Било кроз потресни Лутенов монолог, било кроз запаљиви Марвин говор који подиже Ферикс на устанак, Андор нам се обраћа директно, и тера сваког од нас да себи искрено постави питање: „Шта сам спреман да жртвујем за слободу?“ А то што нам то питање поставља један бездушни корпоративни производ оне исте Империје коју би требало да рушимо, то се може схватити као историјска иронија. Или, ако хоћете, као Лукавство Ума.

Сада, на крају своје професионалне каријере, могу да кажем да је вредело  радити на начин како сам то чинио, без обзира на непријатности које сам имао и материјалну капитализацију коју сам (свесно) пропустио 

У име учесника протеста "1 од 5 милиона", стручна група констатује да не постоје услови за слободне и фер изборе због блокиране јавне комуникације и неравноправности у изборном процесу

Као што крпељ зарази човјека, Рио Тинто трује народ и у држави оставља пустош.

Вучићева дванаестогодишња владавина је од почетка до краја управо марионетска. Сетимо се само његових сусрета са Ангелом Меркел када би уочи сваког састанка говорио да је прожет узбуђењем и тремом и да је спреман да све њене налоге у потпуности изврши. Делима је то и показао

Срби га, убеђен сам, толико воле не само зато што је најбољи, него пре свега зато што у „маћехинском“ третману који има од стране судија, тениске публике и глобалних медија препознају и своју колективну судбину

Иза читаве маркетиншке операције „Je suis Milo Đukanović“, укључив и "Апел 88", стоји „велики мештар“, Беба Поповић. Он је, наиме, направио резервни излаз за Ђукановића

Убрзо после изјаве Путина реаговао је портпарол Беле куће за наионалну безбедност Џон Кирби. Рекао је да би руски председник требало да престане да прича о предстојећим изборима у САД и да не би требало никога да фаворизује ни на који начин. Додао је да Русија жели да на предстојећим избориа победи Трамп јер он мање подржава Украјину у рату против Русије.

Време је за чишћење и прочишћење. То је и физички и ментално захтевно, али свака револуција тражи како личну, тако и колективну жртву. Само тако можемо не изаћи из зачараног круга, јер деценијама из једног улазимо у други.

А суштински проблем све време остаје у томе што цивилизација која остракизује Хомера не може разумети Толкина. Она насилно покушава да га преобуче у „Игру престола“, која је и сама критика те цивилизације