Пресуда МСП из 2007.године, уводећи „територијално ограничени геноцид“ омогућава да се у потпуности измени суштина појма „заштићена група“, спуштајући заштићену групу на ниво појединца, припадника заштићене групе на један ужи територијални простор

Председник Србије у својим телевизијским наступима без имало устезања изјавио да ови у Европи немају бољег, флексибилнијег и коопаративнијег човека у Србији по питању КиМ од њега самог. На народном језику се то своди – Србија нема већег изадајника од председника Србије

Ипак, на крају свих крајева, врло могуће – и, заправо, врло вероватно – да ће се показати да код просечног Србина („Пере“) на одлуку „вакцинисати се, или не“ далеко већи утицај има перспектива олакшаног приступа колективном предмету жеље званом „десет дана за четири особе у Паралији“, него сви могући и немогући аргументи српске и светске здравствене струке и апели вољеног председника.

План финског дипломате и специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија из 2007. године предвидео је Косово као мултиетничко друштво, а вршење власти заснивало би се на једнакости свих грађана.Према том плану била је предвиђена широка аутономија за српске општине уз пуну власт Приштине.

Нико не идеализује пословање кинеских компанија, нигде па ни у Србији. То су компаније као сваке друге, али критика њиховог рада треба да буде доследно аргументована, а не политички селективна, односно потезана само онда када се то прозападним центрима моћи исплати и када им одговара

Спрам императива да у случају злочина у Сребреници, беспоговорно и искључиво из геополитичких разлога, морамо да следимо речник пресуда за које многи сматрају да су значајним делом биле политички мотивисане, стоји потпуна слобода преиспитивања онога што се догодило у Јасеновцу и потпуна неспремност да се говори о једном од највећих злочина у историји човечанства

Оно што је сигурно, и што горе поменута три филма убедљиво илуструју, јесте да је српска јавност одлучна да више не ћути о Косову, и да су то већ увелико препознају и српски уметници

Последице такве политике су систематско погоршавање положаја радничке и средње класе у развијеним државама, убрзани раст социјалних неједнакости и урушавање социјалних функција држава

Не бих да коментаришем „уметничку“ страну ове чудновате инсталације. Само ћу рећи да она одлично осликава сву „таштину празнине“ насталу симбиозом другосрбијанско-скоројевићког „граџанизма“ и вулгарне идолатрије актуелног режима. И ко зна каква ће све уметничка чуда из те симбиозе тек да проистекну.

Последњи је час да пружимо одлучан отпор покушају да се у Србији поново покрене пројекат „Јадар“, и да учврстимо уверење да Србија неће бити ничија колонија. То јесте велики историјски изазов, али и прилика да покажемо да смо самосвесни и одлучни грађани који знају да цене своју слободу