Било кроз потресни Лутенов монолог, било кроз запаљиви Марвин говор који подиже Ферикс на устанак, Андор нам се обраћа директно, и тера сваког од нас да себи искрено постави питање: „Шта сам спреман да жртвујем за слободу?“ А то што нам то питање поставља један бездушни корпоративни производ оне исте Империје коју би требало да рушимо, то се може схватити као историјска иронија. Или, ако хоћете, као Лукавство Ума.

Кад и ако претходно реши председничке изборе, Вучићу ће бити готово свеједно хоће ли опозиција изаћи или бојкотовати оне парламентарне. Стога би свако „тактичко“ одустајање од безусловног захтева за ванредним парламентарним изборима већ у старту била Вучићева стратешка победа, а опозициони и демократски пораз

Лидери Европске уније (ЕУ) усагласили су на Самиту ЕУ Западни Балкан у Софији заједничку декларацију у којој ЕУ потврђује недвосмислену подршку европској перспективи Западног Балкана.

Наиме, удео САД-а у светском увозу од 13% и извозу од 9% је такав да политике САД имају значајан утицај на друге земље, али недовољан да Вашингтон једнострано одређује будућност глобалне трговине.

Смењивост странака у влади и скупштини на нормалним, фер изборима срж је политичке слободе и демократије, ако ове уопште више игде има (sic!). Чему студирање ако се посао добија и потом напредује, по партијско-послушничком критеријуму, а не по способностима, на основу знањa и диплома

Док се овдашњи критичари Кривокапићеве владе смисле и преломе да ли је та влада довољно „српска“ и „на линији“– ње можда више неће ни бити

Иза читаве маркетиншке операције „Je suis Milo Đukanović“, укључив и "Апел 88", стоји „велики мештар“, Беба Поповић. Он је, наиме, направио резервни излаз за Ђукановића

Комплексни међународни односи, компресовани унутар једног друштва, неминовно поткопавају кохезију која омогућава заједнички живот. Глобална космополитска разноликост је богатство, али кохезија друштва је оно што заједнички живот чини могућим

Како год, остаје само нада да ће бар проглашено примирје потрајати и да га Трамп неће сутра укинути на друштвеним мрежама. И да ће Мохарам, месец у коме шиити, којима је Иран матица, жале своје мученике, а који управо почиње, протећи у миру.

А суштински проблем све време остаје у томе што цивилизација која остракизује Хомера не може разумети Толкина. Она насилно покушава да га преобуче у „Игру престола“, која је и сама критика те цивилизације