Antikrizni program pokazuje ko ima faktičku moć u Srbiji. Dovoljno je samo pogledati ko ima najveću korist od ovog programa. Zapadne banke koje posluju u Srbiji i oligarh Mišković. U tom kontekstu, Dinkić više liči na neku vrstu satelita koji se kreće između ova dva centra moći.

I dok hrvatska država svake godine zvanično proslavlja ponovno osvajanje Krajine i proterivanje stotina hiljada Srba, i dok se bivši general i nekadašnji pljačkaš banaka Ante Gotovina slavi kao svetac, ne treba da iznenadi što je za vukovarske „branitelje“ prihvatljivo da Srbi u ovom gradu žive, kad već nisu svi proterani, ali da ćute.

Srpska pop folk scena iz dana u dan postaje sve življa i kao takva, sve je bliža svetskim pop muzičkim trendovima, dok je „zavijanja", koje Saši Popoviću toliko smeta, sve manje jer se većina estradnjaka trudi da im pevanje bude mnogo bliže savremenoj „zabavnoj" nego „narodnjačkoj" interpretaciji.

„Šef srpske diplomatije Ivica Dačić morao je ranije dobro da razmisli pre nego što je, kao premijer, stavio potpis na Briselski sporazum, čije su posledice katastrofalne, jer je njime ugasio sve srpske institucije na Kosovu i Metohiji.

Skupština Srbije ima 250 poslanika. Sabiranjem tri objavljena broja dolazimo do broja 250. Svakome ko je gledao prenos i svakome u sali je bilo jasno da je odsutan određeni broj poslanika svih stranaka opozicije u tim ponoćnim časovima.

U uslovima naučno-tehnološke revolucije nova društvena podela rada začinje u naučnim laboratorijama i školskim institucijama. Nažalost, dve trećine čovečanstva još uvek živi u zoni svetske poluperiferije i periferije.

Ali, obnovljeni zagrljaj sa Izraelom zahteva određene ustupke, jer Izraelci znaju da su u jednoj jakoj poziciji, dok je Turska skoro izolovana. Ankara će morati, pre svega, da preispita povlašćene odnose koje je do sada imala sa vrhom Hamasa.

Ako se, ne daj bože, pronađe tvoje mesto prebivališta i ako se potrefi da Ti, u tom napetom trenutku nalaženja, baš budeš u njemu, naš put u Evropsku uniju će, kanda, posle toga biti bez prepreke.

Kapitalizam je proglašen mrtvim, Marks se veliča, a nevidljiva ruka tržišta proglašava se krivom za sve neuspehe. Zapravo, nisu omanula tržišta, već vlade koje nisu odigrale svoju ulogu „vidljive ruke“ – stvarajući i garantujući tržišna pravila.

Ratovi u Avganistanu i Iraku ranih 2000-ih koštali su američke poreske obveznike najmanje 3 biliona dolara, i otvorili put za masivnu finansijsku krizu 2008. g., koja je još uvek u toku, i koja samo što nije metastazirala u još veći sunovrat.