U uslovima naučno-tehnološke revolucije nova društvena podela rada začinje u naučnim laboratorijama i školskim institucijama. Nažalost, dve trećine čovečanstva još uvek živi u zoni svetske poluperiferije i periferije.

 Ovakva hajka na Slavišu Ristića od stane aktuelne vlasti u velikoj meri podseća na onu koja je vođena protiv Olivera Ivanovića. Oliveru Ivanoviću su prvo zapalili kola. Potom su mu upali u stan i napali porodicu – i na kraju ga likvidirali. Što se Ristića tiče, protiv njega se, za sada, vodi besomučna kampanja i bačene su mu bombe na kuću, koja je takođe izrešetana mitraljeskim rafalima. Treba li da nagađamo šta je sledeće?

Srbija nije spremna za carinsku liberalizaciju, jer je zbog celokupne situacije u poljoprivredi u posledoj deceniji nestalo 150.000 seljačkih gazdinstava, a realna opasnost je da će zbog liberalizacije nestati još oko 250.000 gazdinstava.

Negativna obeležja globalizma, koja su između ostalog došla do izražaja i u načinima na koje su funkcionisali globalni mediji, pokazala su nam kako izgleda sistem kad poludi od prevelike moći.

Ipak, embargo na isporuku ofanzivnog naoružanja Teheranu još je na snazi, i zato su u bližoj perspektivi moguće nabavke samo defanzivnog oružja – raketnog sistema S-400, sistema „Bastion“ i sličnog.

Šta znači imati slobodu govora ako ste na Mesecu, ako nema nikog da vas čuje? Ne znači ništa. Pravo na slobodu govora proizlazi iz našeg prava da znamo. Pravo nekog da govori i pravo nekog drugog da to sazna proizvode pravo na komunikaciju.

Predsednik Republike Srbije bi morao biti oličenje demokratske kulture, umerenosti, ali i garant kritičkog dijaloga u našem društvu. Ipak, daleko je on od toga da bude predsednik svih građana Srbije. Tu nameru nije nikada ni imao, jer uvek nastupa kao ostrašćeni naprednjački partijski aparatčik, koji otvoreno izjavljuje da njega ne obavezuje većinska volja naroda.

Dakle, nije problem u tome što su prava gej populacije ugrožena, to nikada i nije bio slučaj, već je problem u jednom nametanju vrednosnog okvira koji ima i politički karakter. Njime se želi uništiti i ono malo vrednosti koje nam je ostalo. 

Srpsko novinarstvo, kakvo smo ga poznavali poslednjih decenija, propalo je. Ovo što danas opslužuje medijsku industriju u Srbiji surogat je čija društvena uloga teško može da se svede i na najšire shvaćen pojam „slobode štampe“.

Pouke 1968. su: država je važna i jednom smo bili sposobni da stvorimo odličan koncept, „tržište i socijalizam“ koji je i danas nadmoćan nad svim ostalim u svetu.