I sada, nakon 24 godine pregalaštva Haškog tribunala, o čijim namjerama dovoljno govori nacionalna struktura uhapšenih, optuženih i osuđenih, ali i oslobođenih, opskurna stvorenja poput Nataše Kandić i Dinka Gruhonjića treba da daju “definitivni istorijski sud” o ulozi RS i Srbije u ratovima devedesetih?!

Građani Srbije , koji su se od 1990. godine naovamo već više puta opekli na izborima, imali su dovoljno prilika da uvide kako su obećanja političara, zapravo,  obmane,  i da  su oni za političare zanimljivi samo kao glasačka mašina. Koja im je neophodna, ali koju veoma malo poštuju.

Umni zaključci o Srbiji kao ogromnom rieliti programu više ne važe – gotovo svaki rieliti šou bolji je od domaće svakodnevice. Svaka moguća represija i nelagoda u ovim programima čist je izliv ljubavi, rajska bašta u odnosu na prosečnu stvarnost.

 Novo udruženje penzionera Srbije (NUPS) ocenjuje da bi „reforma“ penzionog sistema Srbije, ukoliko bi bila sprovedena na način kako je najavio predsednik PUPS-a i ministar bez portfelja Milan Krkobavić, bila pogubna za penzionere u Srbiji i da bi još više pogoršala njihov i ovako katastrofalan položaj.  

Ako su se ko zna koliko puta do sada gđa Merkel, g. Oland ili neki treći državnik njihovog ranga potrudili  da odvoje svoje dragoceno vreme i stignu na  međunarodna takmičenja kako bi bodrili vrhunske sportiste iz svojih zemalja, da li je postojao neki razlog da tako nešto  ne učini i predsednik naše Republike?

Medijska globalizacija, suprotno očekivanjima, deluje više u smeru približavanja arapskog sveta vrednostima Zapada, nego što potvrđuje njegovu izvornost i autentičnost.

Ako se izjava Mitropolita Amfilohija karakteriše kao politizacija i mešanje predstavnika SPC u  državne poslove kako se onda može  označiti izjava Patrijarha Irineja da „Blagodarimo Gospodu što nem je podario čoveka koji se lavovski bori za srpski narod a posebno za mučeničko i stradalno Kosovo i Metohiju".

Kao i u mnogim drugim i u ovoj oblasti kod nas preovlađuje stihijnost i svojevrsni voluntarizam. Na prijeme nekih država sjuri se ceo državni vrh, kao što je to bilo slučaj u američkoj amabasadi, i to ne samo ove godine, a na neke druge se stidljivo pojavi tek po neki ministar ili niži državni funkcioner.

Kada već nije prošao sramni predlog zakona o zabrani neonacističkih i fašističkih simbola i organizacija u svojim totalitarnim odredbama, evo šanse za popravni ispit i direktnu zabranu svih koji nam smetaju i prave probleme svojim mišljenjem i javnim nastupanjem.

Od nekadašnjih Ivanovićevih dušmana danas smo saznali da je on bio „divan čovek“, „pošten“, „jedan od najvećih među nama“, „veliki borac za Kosovo i Metohiju“, „čovek koji se zalagao za mir“. No, za života Olivera Ivanovića, govorilo se daleko drugačijim tonom.