Kosovska kriza i stogodišnjica prisajedinjenja Vojvodine Srbiji prilika su za ponovno otvaranje uvek tinjajućeg pitanja položaja Vojvodine u Srbiji. Sukobljeni su stavovi vojvođanskih autonomaša, koji ponovo ističu zahtev za federalizaciju Srbije sa Vojvodinom kao jednom federalnom jedinicom, i srpskih nacionalista, koji u svakoj autonomiji vide začetak separatizma.

Stranci u vladi nemaju šta da traže, ako je u pitanju suverena država. Međutim, ako se danas vodi miloševska politika, onda politički problem ne postoji. Sa jedne strane, faktički je postavljena početna pretpostavka da nemamo samostalnu državu i sa druge, da nemamo sposobne ljude da je vode.

Već drugi put me gospodin Ivan Klajn kiti nekim počasnim osobinama. Prvi put udelio mi je lepa zvanja šoviniste i lokaliste (zaboravivši, doduše, rasizam i antisemitizam). Sada je od toga, izgleda, odustao i tvrdi, biranim profesorskim rečima kako samo on to ume, da sam sumanut i lud.

Cilj Saveza: Formiranje alternative autokratskoj i nedemokratskoj SNS na jednoj adresi, na jednom broju na glasačkom listiću, linearno od republičkog do nivoa lokalne samouprave. Komuniciranjem doći do toga da se na lokalne izbore 2020. izlazi sa dilemom glasa li se za SNS ili Savez. Napraviti alternativu na jednom mestu, pod jednim brendom, jedinstvom i idejama motivisati opozicione birače na glasanje

Autor, međutim, nije ništa napisao o Vučićevoj izjavi za “Dnevni avaz”, da će on svoga dobrog prijatelja, basnoslovno bogatog šeika iz Saudijske Arabije, kad se uskoro sa njim sretne u Srbiji, nagovoriti da ulaže u privredu Bosne i Hercegovine.

Ivan Klajn, član Odbora za Rečnik SANU, kaže: "Neupućen čitalac mogao bi poverovati da stvari stoje onako kako ih predstavlja Dragoslav Mihailović: grupica ’jezičkih karijerista’ uređuje rečnik po ’dinarskim’, ’hrvatskim’ i ’crnogorskim’ merilima."

 „Moje pleme snom mrtvijem spava,

suza moja nema roditelja,

nada mnom je nebo zatvoreno,

ne prima mi plača ni molitve”

Petar Petrović Njegoš 

Rat Blica i Pinka, koji besni svom snagom, i u kome su bestidno puštene sve kočnice, pokazuje tako šta od glavnih aktera može da se očekuje na medijskoj sceni oslobođenoj od učešća države, i do kog dna je palo srpsko novinarstvo. Brišu se i poslednji tragovi ljudskosti, i izgleda da pravi vukovi tek dolaze.

Ako neko u zemlji Srbiji ne može da napravi gledljiv sitkom onda je već vreme da se kolektivno zabrinemo za srpsku i beogradsku urbanu kulturu. Serija "Ono kao ljubav" nije uspela da kod mene izazove ono kao smeh, već ovo kao pitanje: zbog čega je nacionalni servis odobrio i finansirao takav kao projekat?