Преносимо
|
|
Иво Јосиповић
|
среда, 27. април 2011. |
Врло ми је драго да је Лагумџија коначно препознао и подржао начело које сам увијек истицао и заговарао, оно како у БиХ не би требало бити рјешења које нема потпору сва три народа и два ентитета.
|
Економска политика
|
|
Небојша Катић
|
уторак, 13. јануар 2009. |
![](/images/stories/autori/prenosimo/nebojsa-katicn.jpg) Генеза и узроци кризе још увек не допиру до најважнијих економских актера у Србији. Када пословна елита тражи да се држава задужи како би се наставило са политиком прецењеног динара, она заправо захтева континуитет економске политике која је уништила Србију. |
Савремени свет
|
|
Слађана Здравковић
|
уторак, 22. децембар 2015. |
Као неке од алтернатива, турски медији „Todays Zaman” и „Turkish weekly” наводе земље афричког континента, између осталог Камерун и Нигерију које су заинтересоване за пласман турског текстила на својим тржиштима.
|
Преносимо
|
|
Емил Влајки
|
понедељак, 01. август 2011. |
Срби су у ових двадесет година све изгубили: територије, част и кредибилитет. Фројд је пред крај свог живота изнио теорију како појединац и народи имају у себи укомпониран нагон самодеструкције, а на садашњу Србију се та теорија савршено може примијенити.
|
Политички живот
|
|
Маринко М. Вучинић
|
среда, 29. новембар 2017. |
Оваква реаговања на пресуду генералу Ратку Младићу, али и изношење „вечитих и непорецивих истина“, неће бити никакав предуслов помирења и скидања љаге са лица Србије. Напротив, само ће даље подгревати неприхватљиве ставове о колективној кривици српског народа.
|
Коментар дана
|
|
Васа Милин
|
недеља, 02. јун 2013. |
Исход избора у Земуну такође може изазвати превремене изборе и у Београду, због чега су Земунце посећивали и удварали им се готово сви партијски лидери, којима није било мрско ни да се са њихових олимпијских висина огласе о комуналним, здравственим, саобраћајним, културним и другим проблемима овог дела Београда.
|
Културна политика
|
|
Зоран Аврамовић
|
среда, 09. септембар 2009. |
Појам објективних медија остаће недостижни идеал и то не само у Србији. Као и права, истинска, „суштинска“ демократија. Сви размотрени аргументи потврђују да демократски поредак не гарантује демократску медијску јавност.
|
Политички живот
|
|
Илија Бакић
|
петак, 08. децембар 2017. |
Можда је господине председниче, најбоље да се радницима Ласте укину плате, и ја вам то без ироније предлажем. И немојте дозволити да народни посланик Раденковић црвени кад оде у земље региона. Немојте да се тај сиромашак, мукица и греотица црвени пред својим колегама у Сарајеву, Загребу, Подгорици, Тирани, Будимпешти.
|
Преносимо
|
|
Патријарх Иринеј
|
субота, 23. април 2011. |
Црква је, дакле, једна у свету, за њу се молио и господ Исус Христос. Идеја је да сви припадамо једној цркви, једном хришћанству и будемо јединствени пре свега у учењу, у догми, а ако будемо јединствени у учењу и догми, бићемо јединствени и у животу.
|
Економска политика
|
|
Ружица Мрдаковић-Цветковић
|
понедељак, 12. јануар 2009. |
После усвајања закона о акцизама поскупеће гориво (бензин, дизел, течни нафтни гас за моторна возила), кафа, цигаре, цигарете, дуван и дуванске прерађевине, пиво. Да ли ова поскупљења представљају замајац за распиривање инфлације врло брзо ће се показати.
|
|
Културна политика
|
|
Драган Митровић
|
среда, 09. септембар 2009. |
Овај врло скраћени курс културе која себе назива еколошком каже да је са друштвом завршено и да се прелази у постдруштво. То ново друштво је постиндустријско, пост-технолошко, пост-производно и пост-биолошко. Прелаз је нужан, јер је човек умислио да су природни ресурси неисцрпиви.
|
Политички живот
|
|
Вук Јеремић
|
уторак, 05. децембар 2017. |
У нашем конкретном случају, пронађена је „квака“ тако што је суд закључио да "акт о проглашењу независности не крши међународно право. Међутим, у исто време, суд је рекао и да то није начин којим је могуће успоставити државност, као и подвукао кључну важност Резолуције 1244 у том контексту.
|
Коментар дана
|
|
Младен Ђорђевић
|
четвртак, 06. јун 2013. |
Секуларна Турска је поново на улици, али је Ердоганова спољна политика током "арапског пролећа", а нарочито у Сирији пољуљала поверење у њега и као у муслиманског лидера, док су почеле и да се појављују прве негативне последице економског узлета, у виду корупције и пораста незапослености.
|
Културна политика
|
|
Дивна Вуксановић
|
уторак, 08. септембар 2009. |
Постојећи конфликти постглобалног доба премештају се у медијску сферу, чиме се утемељују у „уму“ који себе једино технички распознаје, односно финансијски реализује, као својеврсна „теодицеја креативности“.
|
Савремени свет
|
|
Ђанандреа Гајани
|
понедељак, 21. децембар 2015. |
Нису нам потребни истанчани аналитичари и стратези да се претпостави, да се арапски експедициони корпус, који би ушао у Сирију из Јордана, не би усмерио на Исток према Палмири и Раки, већ пре на Запад, у правцу Дамаска.
|
Преносимо
|
|
Ненад Кецмановић
|
четвртак, 14. април 2011. |
Анонимна предсједница је завршила безбједносне курсеве у Америци, има фотку са Бушом јр, ужива наклоност Хилари Клинтон, одлично је сарађивала са америчким полицајцима на Косову, а у инаугаралном говору рекла да јој је пријатељство са САД приоритет.
|
Економска политика
|
|
Александар Павић
|
понедељак, 12. јануар 2009. |
Гувернер НБС, Влада и Председник Србије не треба да се баве спасавањем добити страних банака преко којих се Србија никада неће развити – напротив! – нити мољакањем да исте задрже ту добит у Србији, већ спасавањем привреде у целини.
|
Савремени свет
|
|
Камран Хасанов
|
уторак, 15. децембар 2015. |
Какве су последице прикључења Црне Горе у НАТО? Пре свега, то је допунска гаранција ступања у ЕУ. Акциони план припреме за чланство у НАТО, не предвиђа само примену војних већ и политичко-економских реформи, које одговарају стандардима ЕУ.
|
Културна политика
|
|
Катарина Костић
|
среда, 02. септембар 2009. |
Нас две смо као српске песникиње учествовале у вечери словенске поезије у градској библиотеци. Ако званичној Србији није место на скупу на коме се велича њен језик и њено писмо, њено цивилизацијско и културно наслеђе, где је онда Србији место?
|
Политички живот
|
|
Мирослав Самарџић
|
петак, 24. новембар 2017. |
Већина аутора који су се бавили економском историјом СФРЈ уочавају да је систем боловао од претеране децентрализације. Питање је шта је био главни мотив најважнијег теоретичара СКЈ Едварда Кардеља. Неки мисле да је његово инсистирање на самоуправљању у ствари био само изговор за постизање других циљева, пре свега слабљења савезне државе и повећавање овлашћења република и покрајина.
|
|