Шта мислите, у чијем је интересу да се број ђака по наставнику у Србији одређује према нормама Светске банке, а не према нормама ефикасног и темељног образовања?

Новина 21. века јесте да је добра шала у медијима, а поготово на друштвеним мрежама, учинковитија од страхова и мржње. Већ годинама широм света побеђују људи који се отворено спрдају са свиме. А гласачи их награђују

У већини градова у Србији више се не може становати, јер су сви односи, који су градили живот у градовима (и људе), потпуно уништени

А можда је баш тај изврнути расизам политички најкоректнија ствар у целој причи, јер народ са таквом генетском грешком која је јел'те фикција и много је духовита, опет и опет бива означен као посебан народ, овога пута у гротескном изврнутом огледалу

 Било шта што омогућава учесницима да замене долар као легално средство плаћања за криптовалуту, која нема никакву интринсичну вредност нити принос, која је еколошки токсична, којом се тргује у киберпростору, изван уређеног света банака и финансијских плаћања, јесте рецепт за превару

Наглашавамо да ово није питање дневне или страначке политике, већ дословно ствар државног и националног опстанка – а предложене мере су само први, али неопходан корак ка том циљу. И зато је овај апел отворен за све појединце, групе или организације које деле исту забринутост и подржавају овде изнете захтеве.

Вучићева реторичка критика Запада и повремено додворавање Русији су најобичнији политички блефови. Њему је јасно да нема избора и да ће морати да испуни све оно што је у Бриселу и Вашингтону обећао и већ добрим делом реализовао

Није спорно, дакле, да Запад може променити добављача нафте. Потребно му је две, евентуално три године да досадашњу куповину од Русије у целости замени набавком од другог купца. Међутим, не баш кратак период мањка понуде иницира скок цена нафе, што се већ и догодило, а биће још израженији ако се забрана куповине руских енергената, тиме и мањак понуде на глобалном тржиту, одужи и пооштри

Године, тачније, деценије глобалног разарања „социјалне државе“ (па и државе уопште), третирања здравства и образовног система као тега и „терета“ који се „креше“, „стеже“, чини „ефикасним“ и „профитабилним“, те гледања на систем социјалне заштите као на „баласт“ –  стигле су на наплату. 

Битно је указати на очигледне примере „шибицарења“ са истраживањима јавног мњења и упозорити јавност да не наседа на превару. Шибицари ће се свакако љутити, викати, вређати, али на крају ћемо сви схватити с ким имамо посла.