Одлазак Љиљане Смајловић из Политике – при чему она вели да је „отказ добила од Александра Вучића“ – симболички показује да је време када су и у оквиру режима биле могуће оазе „медијске нормалности“ сада вероватно иза нас.

Термин геноцид, после изгласавања Резолуције о Међународном дану сећања на геноцид у Сребреници у УН, убудуће би могао да буде коришћен за описивање било ког догађаја који укључује етничке сукобе, грађански рат, верске сукобе, побуне и уништавање културног наслеђа, пише "Џуиш џурнал" (Jewish Journal).

Није чудо што власт чини све да затвори било коју могућност одржавања Сабора СНВ, (јер би то показало да политика Александра Вучића нема подршку Срба са Косова и Метохије), не чуди нас ћутање ситних политичких шићарџија на Косову, али нас забрињава ћутање српске опозиције, и грађанске и државотворне, чуди нас ћутање  мислећих интелектуалаца у Србији...!

Ако мислите да су ту и Стефан и Сава и Лазар да служе вама – одмакните се, јер таквих има и мимо вас

 У свакој изборној кампањи је власт Александра Вучића тврдила да се за РТБ Бор, од кога зависи цела Тимочка крајина, тражи стратешки партнер, с тим што ће фирма остати у већинском власништву државе Србије. То обећање створило je опуштеност и замор код грађана који су, између честих изборних кампања, бомбардовани изјавама да је РТБ Бор „камен око врата ове Владе и Србије и да му без стратешког партнера нема спаса. Понављало се да ће без стратешког партнера фирма производити губитке

Наглашавамо да ово није питање дневне или страначке политике, већ дословно ствар државног и националног опстанка – а предложене мере су само први, али неопходан корак ка том циљу. И зато је овај апел отворен за све појединце, групе или организације које деле исту забринутост и подржавају овде изнете захтеве.

Заједништво увек почива на заједничким циљевима и вредностима. Важно је било сачувати заједништво само ако оно опстаје на истим циљевима и визијама демократске будућности

Актуелни ултиматум из ЕУ, достављен Србији и Косову пре 3 дана, чија тачна садржина није обелодањена (на захтев делегације ЕУ), последица је и производ више од 20 година дубоких фрустрација у односима између ЕУ и Србије (као и ЕУ и Косова). Главни разлог су изневерена очекивања. Оно што ЕУ данас може понудити Србији и осталим државама не-чланицама све је мање привлачно, пре свега зато што се чланство у ЕУ више не може обећати с било каквом извесношћу, а остале погодности које се нуде нису довољне. То значи да Европској унији остаје само мотка. Шаргарепе су потрошене. У свим испитивањима јавног мњења у Србији подршка чланству у ЕУ је константно испод 50%.

Штета је већ направљена оним почетним багателисањем и потцењивањем проблема од стране неких стручњака, представника власти и властима блиских медија („никад смешнији вирус“, „опасност мања од обичног грипа“, „не погађа жене“, „идите у шопинг у Милано“). А сада постоји опасност да клатно оде на другу страну, тј. у неку врсту панике

 У ствари, премијерова празнична посланица бирачком телу посланица је колонијалног политичара. Треба убедити народ колоније да је сиромашан зато што је лењ...