Зашто се на интернет порталима уопште дозвољава анонимно пљување људи, и анонимни језик мржње?!

Ја сам често у дилеми, ја чак нисам ни одлучио да излазим на изборе, ја сам рекао да желим да изађем на изборе. Проблем је само у томе што ја не верујем у разлоге за бојкот, бар оне који се наводе

Друштво са подељеном елитом, при чему се део елите толико отуђио од сопственог друштва да често ради и против његових интереса, не може брзо да изађе из кризе. Потребан је нарочити напор оног дела елите који је остао лојалан своме друштву да се формулише излазна стратегија и за њу мобилише народ.

Tелекомуникационе компаније и банке водили су људи који су били либертаријански настројени и који су заиста желели да креирају системе ради избегавања политичког надзора. Десило се управо супротно: интернет мреже, финансијска инфраструктура и глобални ланци снабдевања, које су првобитно успоставиле приватне фирме, на крају су искоришћене као оружје од стране влада, посебно америчке.

На крају, за српски постпатриотизам нема наде. Он није ни препознат као респектибилан фактор. Резултати избора и политичких процеса то најбоље потврђују. И пре него што нестанемо као историјски народ, треба начинити јошо један напор и вратити се базичним елементима трајања: слобода, морал, и у политичком домену – суверенитет. 

У крајњој линији, потпуно је легитиман и политички отпор овом пројекту као начину да се симболички утемељи и учврсти режим Александра Вучића. Али борба против Александра Вучића не сме да прерасте у борбу против српских националних симбола само зато што Вучић те националне симболе користи као смоквин лист за своју антинационалну политику

Агрокор је годинама слао финансијска средства Хрватске и суседних земаља ка Америци, а руско улагање би то израбљивање онемогућило. Хрватској је обећана судбинска улога у Интермаријуму да би најурила руског улагача и највреднији капитал фирми зависних од Агрокора будзашто предала америчким зеленашима.

Сутра, када Вучић изда Русе, као што је издао Србе на Косову и Шешеља, опет ће за Брисел и Вашингтон постати „реформски лидер региона“, али, „докторат“ Стефановића, или карактер неких приватних универзитета, или пак карактер целе ове власти, неће тиме постати бољи.

Пре ће бити да је оно што уједињује многе од оних који се придружују пропалестинским протестима шире гледиште да спољне политике и војни апаратуси Сједињених Држава и њихових западних савезника дугују захвалност Великом капиталу и његовој експлоатацији остатка света

Власници глобалног капитала превентивно сузбијају социјалну беду и обезбеђују привидни мир јер обезбеђују подношљиво преживљавање, али не и жељено благостање. У том лимбу опортунизма потенцијални револуционари левитирају омамљени неонским светлима вештачког прогреса