Nakon prošlogodišnjeg, vrlo ambiciozno pokrenutog, ali neslavno propalog premijernog izdanja Filmskog festivala Srbije (FFS), opstanak ovog projekta bio je ozbiljno doveden u pitanje. Stara mudrost nam govori kako je najteži drugi roman, film ili album.

Ono što se dešavalo na marginama samita bilo je, kako to obično biva, mnogo značajnije za velike igrače, a time i za svetska zbivanja. Pored kavaljerskog gesta Vladimira Putina, koji je ozeblu prvu damu Kine ogrnuo šalom i time izazvao buru u svetskim medijima, glavna vest je svakako da su Kina i Rusija zaključile još jedan „posao veka“, odnosno drugi memorandum o isporuci ruskog gasa Kini.

Zašto je u izjavama srpskih zvaničnika bilo toliko optimizma? Čak i dan pre saopštavanja sudskog mišljenja predsednik Tadić, premijer Cvetković i ministar Jeremić javno su ispoljavali očekivanja da će odluka biti pozitivna po Srbiju.

Došao je trenutak gorke i teške istine za Demokratsku stranku koji ukazuje da se otvara poslednja prilika da se unutar njenih redova pokrene sveobuhvatan procese uključivanja preostalog članstva za njenu suštinsku obnovu i vraćanje na njene izvorne demokratske i moralne principe.

Povodom sklapanja sporazuma predstavnici dva trusta su izdali prikladna saopštenja, dok je Rotšild saopštio da je stvaranje ovog partnerstva „istinski istorijski“ čin, i najavio zajedničko delovanje na globalnom kapitalističkom tržištu, sa akcentom na Kinu i Sjedinjene Države.

On jedino priznaju rezultate koji upotpunjuju mozaik njihove apsolutne izborne pobede svuda i na svakom mestu. Ali nevolja je u tome što težnja dostizanjem apsolutne moći i vlasti ne poznaje granice i ona se širi dok ne dostigne apsurdne i groteskne razmere.

Evropska unija koja sve teže sama sa sobom izlazi na kraj? Oni koji traže priznanje nezavisnostiKosova, „Republiku Vojvodinu“ i „autonomiju Sandžaka“ u zamenu za obećanje „boljeg života“ ostatku Srbije? Rusija - koju je nezadovoljna pro-natovskom politikom (do)sadašnje vlade?

Politika kao izuzetno važna društvena delatnost ne može da postoji bez uspostavljanja političke i moralne doslednosti i njihovih granica, jer onda ulazimo u prostor politike koja je vezana samo za ogoljene trenutne političke interese.

Zapadna oligarhija smatra RF “propalom državom koja ubrzano fizički i demografski nestaje i koja bezciljno i bez svrhe još glumi nekakvu regionalnu silu -- i to samo zahvaljujući ostatku nuklearnog arsenala SSSR i nešto priliva novca od izvoza energenata”.

Zamrznuti kosovski konflikt duž reke Ibar ostaje nerešen, a u susednoj Makedoniji albanski političari počeli su da otvoreno pozivaju na novo etno-teritorijalno federalno uređenje zemlje (na Balkanu je to obično prvi korak ka otcepljenju)