Наше чланство у Европској унији, које се обећава у блиској будућности, јесте обична политичка фикција, да не речем подвала; у најбољем случају, детињаста утопија, веома слична оној коју су ширили комунисти.

Револуција, по појму, увек већ упућује на нови почетак, и обележава системски раскид са постојећим поретком у безмало свим аспектима живота, рада и мишљења. Али специфично унутрашње двојако кретање у револуцијама разоткрива да није реч о прекиду, још мање брисању историје, већ о крају једног сасвим одређеног историјског раздобља.

Предлог Руске Федерације за успостављање новог система колективне, недељиве безбедности на простору „од Ванкувера до Владивостока“ представља најважнију иницијативу на пољу глобалне безбедности још од пада Берлинског зида.

Све неодољиво подсећа на дане када смо могли да видимо изузетно агресивну и бескрупулозну јуловску кампању у којој су учествовали и многи политички актери који и сада креирају и учествују у овој кампањи владајуће странке.

Медији ипак имају пуно право да јавности предоче све доступне информације о политичким личностима, што Србљановићка свакако јесте, без обзира да ли такво извештавање задире у сферу приватног живота, или, како је овде случај, у сферу криминала.

Жижекова “предавања” су филозофија на делу, не само импровизација, него делатност која показује шта филозофија у ствари јесте и треба да буде. У том контексту, “вулгарни” почетак у реалности актуелне комуникације прави тај процеп између супротности који интригира.

Представници групације „Дили“ наводе да сличну зону граде и у другој области из споразума са Русијом, у Сујфенхеу, на југоистоку Хејлунгђанга, области која гравитира Владивостоку. У њу ће уложити чак милијарду јуана, односно око 125 милиона евра. Ова зона требало би да буде готова током следеће године.

Избори у Холандији показали су, на једној страни, значајни раст десничарског расположања у земљи, виши него што је то ико очекивао пре избора, али и снажење партија које су изричито за проширење Европске уније.

Премијер Вучић се понаша као типичан конвертит, а тај синдром конвертита јесте да је он увек жешћи припадник групе у коју је дошао, него оне из које је изашао. То објашњава зашто је политика коју он спроводи елдепеовска.

Кључну улогу у потискивању ћирилице одиграла је у  првим годинама свога постојања Телевизија Београд. Све њене емисије имале  су латиничне наслове и потписе. Од тога нису биле поштеђене ни оне намењене деци.