Још већу забуну уносе изјаве појединих архијереја. Тако је епископ Лаврентије изјавио да се нису стекли услови за позив папи. Из Патријаршије, међутим, од неименованих архијереја, појављују се и нешто другачији ставови.

Прошлогодишњи политичар године и „најмоћнији човек у Србији“ по избору НСПМ, Александар Вучић, ове године је досегао врхунац власти и утицаја, након чега линија рејтинга и моћи неминовно креће да се спушта, само је питање да ли ће тај спуст бити благ или стрмоглав.

Ако је истина да је ДС неформално нудио као датум избора 15. јануар, онда је нејасно вреди ли тих месец дана целе ове галаме. Изгледа да опет марктиншки разлози односе превагу.

Протести који су започети широм САД након ослобађајуће пресуде су релативно мали, чак и за земљу мању од Америке. У Лос Анђелесу се повремено окупи неколико стотина људи, а чињеница да су у Њујорку демонстранти блокирали Тајмс сквер не значи да су били бројни, него само да им је полиција дозволила да на тај начин искажу револт.

Опет кажем, не био ја у Тадићевој кожи, поготову што су научници уз упозорење окачили и слике, образ у образ, па ти Борисе види смеш ли се оглушити о вапај двају праведника, а ако Бог и Коштуница дају и уставне категорије „Вукадиновић и Антонић“.

Како се извештава, Вашингтон се понео готово хистерично што је Москва дозволила сусрет Сноудена са јавношћу. Неки извори су јавили да је амерички амбасадор Макфол лично телефонирао заштитници за људска права Људмили Алексејевој па чак и претио, што је амбасадор демантовао.

Три стотине и педесет година, за колико је моравска Србија робовала под Турцима, чувар њене идеје о државности и онда када државе више није било – била је Српска православна црква. Њени патријарси, владике и калуђери увек су били на челу народне борбе за слободу, па су зато у много примера вешани и дављени, сабљом сечени и набијани на колац.

Да ли је коначно и ЕУ увидела да је свеколико инсистирање на кажњавању Србије и условљавању да се испуне и неки немогући захтеви (зашто Американци не ухвате Бин Ладена), контрапродуктивно у очима (а поготово душама) наших грађана.

Брутално контролисани медији, поред осталог, Вучићу требају и да би могао да прикрије сопствену метафорфозу, од младог Шешељевог јуришника који прети осветом „сто Муслимана за једног Србина“, у великог поштоваоца Тонија Блера и Алистера Кембела

Лидер ЛДП-а је показао да не може да се издигне изнад постојећег доминантног ауторитарног вођења странке јер о томе  сведочи његова изјава да је  довољно трпео критичко мишљење Весне Пешић, и да од његове добре воље зависи њен даљи опстанак у парламенту.