Сноуденова „божићна порука“ - савремени свет надмашио Орвелове визије

Савремени свет је толико импрегниран технологијом да је она постала насушна потреба сваких нас. Ми и не можемо више да замислимо живот без мобилне телефоније или рачунара, а да не помињемо справице попут ајпода или глобалног система за позиционирање, које - захваљујући томе што је наша планета обавијена густом мрежом навигационих, телекомуникационих и шпијунских сателита који припадају најмоћнијим армијама света - могу у сваком тренутку да нас лоцирају са невероватном прецизношћу.

Живимо у информативно доба, у којем је информација вредна као новац, ако не и вреднија. Информацијама се добијају ратови и склапају бракови. Комуникација међу људима се врши на сајбер-нивоу путем разних друштвених мрежа, тако да и није потребно излазити из стана.

Сада се намеће једно филозофско питање: да ли потреба ствара технологију или технологија ствара потребу? У сваком случају међузависност постоји и она је кружна. С тим што је у последњих двадесет или тридесет година све више случај да технологија ствара потребу.

И тако се у овом нашем свету појавио усамљени Дон Кихот, који је, гле чуда, променио страну. Америка и читав Запад постали су друштво које својим грађанима не дозвољава да воде приватан живот. Све се шпијунира и све се надгледа. На глобалном информатичком менију нема места за приватан живот. Тако је, наравно, у читавом свету. И на истоку постоје сателити и службе надгледања и праћења, али запад је људима ускратио основна егзистенцијална права.

Бивши агент америчке НСА (Националне безбедносне агенције) и ЦИА Едвард Сноуден схватио је да му је свега доста и предузео је радикалан потез. У светлу свеопштег шпијунирања и праћења приватних лица он је одлучио да пребегне. Где је пребегао? У Русију – земљу која је колико-толико очувала основна људска права. Сноуден је човек једног информатичког доба, који је спознао у каквом свету заправо живимо и за кога он, као појединац, ради.

Сноуден је схватио, пре него што је било прекасно, да ради за службе које не поштују приватност обичног човека, службе које су директно подређене технолошким мегакорпорацијама и политичарима, који су пуке марионете у рукама глобалних западних технократских држава. "Ми смо заштитници правде и демократије, а они су (Исток) агресори и непријатељи нашег поретка у коме се човек осећа слободно." Велики брат Џорџа Орвела посматра све и свакога. Његове очи су камере на улицама западних градова и станицама метроа, његове уши су прислушни уређаји које постављају агенције попут оних за које је Сноуден радио. Глобална параноја која је ухватила Запад не зна за границе, свако сваког шпијунира. Запад је постао једно друштво које је, по речима нашег јунака Сноудена, постало горе од друштва које је визионар Орвел описао у свом делу 1984.

Сноуден није имао избора. Сопствено друштво приморало га је да живот настави у једном сасвим другачијем свету, у којем службе за шпијунирање знају своје границе - свету који не личи на Орвелову 1984. годину.

У божићној поруци Едвард Сноуден каже да дете данас одраста у друштву које је горе од света који је Џорџ Орвел описао у свом чувеном роману. „Дете рођено данас ће одрасти без поимања идеје приватности“, каже Сноуден у поруци која ће бити емитована на британском каналу.

„Микрофони, видео камере, телевизори који нас посматрају, то није ништа у поређењу са оним што имамо данас. Данас у својим џеповима имамо сензоре који прате сваки наш корак. Размислите о томе шта то значи за приватност просечног човека. Деца рођена данас неће знати шта значи имати тренутак само за себе, мисао која неће бити снимљена или анализирана. То је проблем, јер је приватност важна. Она нам омогућава да схватимо ко смо и шта желимо да постанемо“[1]

Сноуден је изабран за личност године по избору британског „Гардијана“ за све оно што је урадио да нам пласира слику стварности у којој живимо. Нисмо ни свесни колико су савремене технологије опасне када се нађу у рукама владе као што је америчка. Сноуден је без сумње Русима предао и гомилу информација о раду поменутих служби, тако да су Руси имали прилику да подробно анализирају начин рада и принципе функционисања овог Великог брата.

Оно што је Сноуден урадио је херојски чин. Али његова највећа заслуга је у томе што је открио на који начин владе западног света користе савремене технологије - да би потпуно уништиле и деградирале слободу човека. На нама је да се угледамо на Сноудена и да не верујемо причама западних лидера о поштовању људских права. Прво нека поштују права сопственог народа.  

Једино што ми као појединци можемо да урадимо је да пођемо Сноуденовим стопама и дигнемо главу против Великог брата. Када свет буде подељен на Евроазију и остале регионе из 1984, биће касно. Тада ће и ратови постати једна велика медијска лаж. Нажалост, на добром смо путу да се човекова елементарна слобода уништи. Када човек више не буде могао да поставља егзистенцијална и онтолошка питања, знаћемо да је Велики брат у потпуности однео победу.