Пријатно је мислити да је уједињење Немачке 1989. године означило и пад тоталитарних система у источноевропским земљама. Већ наредне године почео је крвави распад Југославије – а један од најактивнијих учесника била је уједињена Немачка.

Овај дијалог активне и пасивне љевице више подсјећа на покушај да се успава и разводни одлучност и спремност за праве промјене, какве још увијек пропагира „Сириза“, а све у лику комплимната али и очинских савјета „љевичарског велана“ о „добром владању послије избора“.

Демографски подаци алармантни су у многим балканским земљама. Становништво у Србији нестаје. У Босни и на Косову, то питање може постати кључно. Становништво Албаније је 1999. износило 3.3 милиона, да би 2008. пало на 3.1 милион.

Господин Лафонтен је на парламентарном сајту немачке Партије левице рекао да ће се канцелар Ангела Меркел “пробудити из свог самозадовољног дремежа“ тек онда када се земље које су у невољи уједине како би је приморале на промене у кризној политици – и то на рачун Немачке.

Жарко Обрадовић: Ми смо као коалиција поднели шест амандмана и најважнији је први који Војводину дефинише као неодвојиви део Србије. - Александар Вучић: Ово је катастрофа, Србија је у клиничкој смрти после овог статута.

Наиме, израелски авиони и не морају да улазе у ваздушни простор Сирије да би извели бомбардовање. Сиријцима недостаје ракетни пво систем дугог домета који би могао да угрози израелске јуришне авионе.

За нас је важна суштина: у том члану пише да је Нови Сад главни административни центар, а не главни град. Само питање наслова неког поглавља или члана је апсолутно небитно у односу на оно шта у њему пише. Оно што је неодвојиви део Србије никаквим насловима или поднасловима се не може променити.

Овде треба истаћи да Русија у Румунији после 1990. г. практично није имала никакав програм јавне дипломатије, што се врло јасно осећа. Непостојање интересовања за румунско-руске односе у епохи посткомунизма је било узајамно – како на државном нивоу, тако и на нивоу обичних грађана. 

У уставном, политичком и функционалном смислу Предлог статута Војводине и накнадно припремљени Закон о надлежностима представља враћање Србије у статус парализоване полудржаве. То је корак у правцу федерализације, односно разградње Србије по узору на уставни систем из 1974. године.

Монтгомери је био посумњао да су те приче лансиране од стране Владе Србије и њене пропаганде, па је тражио додатне изворе. Троје људи се присетило да су заробљеници одвођени у жуту кућу поред албанског града Бурела. Други возач ОВК је рекао Монтгомерију да су постојала два места где је "одвозио људе, али никада никога није вратио назад".