Из премисе да су људска права и антидискриминациони закони универзалне категорије можемо закључити да ће ова либерално-секуларна песница да крене и на остале религије и увјерења.

Колико год се власти куну да неће признати Косово, они то делима чине, јер са документима на којима пише Република Косово Албанци слободно шетају Србијом, док Срби из Северне Митровице не могу да оду на литургију у Дечане са личном картом Србије.

Само се рибља памет толико пута ухвати на удицу наших политичара који данас кажу да их ставимо на стуб срама ако уђу у коалицију са ДС, а после пар недеља кажу да је та коалиција реална могућност. Аман, златна рибице, хоћеш ли се икада дозвати памети!?

Веома је индикативно обраћање премијера А. Вучића о овом актуелном случају ”откривања” тајкунско-политичке везе. Његова изјава је типичан пример изјава које су код нас уврежене и изражавају његово незадовољство и негодовање понашањем тајкуна и политичара који су имали и очигледно имају и даље чврсту политичку подршку.

Београд је Србима у централним деловима КиМ послао јасну поруку да не гласају, али им није јасно речено како ће да преживе у изолацији, како ће им бити осигурана безбедност... Бирачи су остали збуњени и део њих се определио да гласа за своју локалну власт.

Руси и Американци настоје да се мировна конференција одржи док европске силе на првом месту Француска и Британија и формално укидају ембарго на извоз оружја опозицији. На који начин то може помирити зараћене стране у Сирији и окончати двогодишњи крвави грађански рат?

У правном смислу Статут Војводине спада у ,,перолаку” категорију, он није ни ,,анекс” Устава Војводине, ни ,,Бил о правима” Војводине, ни амандман на Устав Србије, суштински то је правнопарадни акт који не обавезује ни Србију, ни Војводину.

Недавни успеси сиријске војске могли би, уколико се наставе, да донесу значајну превагу на страну Асадове владе у Дамаску, што је одмах примећено у Ријаду, Јерусалиму, Вашингтону, Бриселу. Одједном је поново васкрсла прича о сарину, ратним злочинима и могућем војном ангажовању НАТО пакта, а уследили су и израелски ваздушни удари на Дамаск.

Морам рећи да све упућује на то да су Павелића штитили и Британци и Американци у одређеним раздобљима након завршетка Другога свјетског рата. То су чинили јер су се бојали Тита и јер су се надали да би можда Павелић могао повести јак антикомунистички покрет.

Немилосрдна медијска средства имају веома мало времена да сазру пре него што објаве неуспех. То значи да је много мање тајни због толико присутног цурења информација.