Питање производње и снабдевања електричне енергије се већ годинама посматра кроз принцип краткорочне економске оправданости. Самим тим, како је читав проблем сведен на питање износа финалне цене струје.

Ова расправа у Народној скупштини показала је поразно стање нашег крхког парламентаризма који је у Србији сведен на привид и самим тим испражњен од правог значаја и доведен у апсолутно подређен однос према извршној власти.

Полемика коју је својим питањима Срђи Поповићу настојао да покрене Добрица Ћосић остала је без одговора јер овај велики заступник демократског дијалога и бранитељ људских права као врхунских вредности није прихватио овај изазов.

Али ово додељивање трајних легитимација бившим посланицима се може тумачити и као непримерен покушај да се ствара нека врста пара-политичког Горњег дома у нашем парламенту.

Потенцијални руски кредит би омогућио и набавку ракетних система ПВО, што никако не одступа од идеје да се изврши модернизација оружаних снага. Осим тога, набавка било ког средства на “отвореном тржишту” подразумева прихватање услова које произвођач нуди.

Однос Берлина и Брисела према Београду је детерминисан понашањем Србије према Косову односно процесу имплементације косовске независности. Све остало је у трећем или петом плану, укључујући поменуте „европске вредности“, људска права, слободу говора, третман опозиције итд.

Недостатак реакције надлежних органа изненадио је можда Африканце, али не и многе од нас који видимо да је Србија дефинитивно подељена на грађане првог и другог реда, у коме самозвана и самоизабрана политичка „аристократија" неким људима даје мање, а некима више права.

Упркос темељности српских колега, не мало изненађење за мене је представљала чињеница да српски медији ни једном речју нису поменули бившег амбасадора Србије у Пекингу, Момира Удовичког, човека који је био можда кључни сидраш српске дипломатије на Далеком истоку.

Сигуран сам да су Руси, па и Кинези ово пренели Гадафију и понудили му избор између вета са неограниченом сахарском олујом (као већег зла) и резолуције која ипак ограничава оружане активности Империје (као мањег зла).

Свим тим људима као кост у грлу стоји СССР и његова победа у Другом светском рату. Бацати на њу и њене грађане љагу је њихов животни кредо. Уколико Дума усвоји предлог закона и ако наставе своју нечасну, рушилачку и срамну работу – могу се наћи у затвору.