Због свега тога, Запад је прибегао истом решењу као и у Србији: тотално морално дискредитовати Путина! У Србији је такав покушај извршен убиством Ивана Стамболића 2000, на кога је Милошевић у политичком смислу потпуно заборавио, али су пропагандисти ради њиховог политичког сукоба на VIII седници 1987. одмах упрли прстом у њега.

Будући да је укидање виза једино што је власт успела да постигне, морала је некако да нам ту могућност путовања прода као нешто што смо заправо највише и желели.

Истина је да Кина и Сједињене Државе тренутно нису противници, сигурно не на начин на који су то били Совјетски Савез и Сједињене Државе током хладног рата . Али ризик од америчко-кинеске кризе је можда већи него што би био да су Пекинг и Вашингтон у стању борбе на живот или смрт.

Када га је недељник „Време” пре пет година прогласио за личност године, Љајић је у интервјуу рекао: „Све што немају где, све су људска права - и реадмисије су људска права, и екстрадиције и трансфер осуђених лица...” И тако то увале њему. Шта се од тада променило?

Данас је тешко наћи удружење жртава међу Србима, Бошњацима и Хрватима које је задовољно радом Суда и Тужилаштва БиХ на предметима ратних злочина: они су израчунали да ти предмети неће бити решени у наредних 150 година

Као илустрација те политичке климе могу нам послужити две најновије резолуције ЕП – једна о Србији, а друга о Косову. Прва нам, у ствари, и није толико важна, иако она унеколико показује како европске бирократе виде Србију, или пре, какво виђење Србије пројектују у циљу вршења додатног притиска да се наша држава још више посвети свом „безалтернативном путу“.

Уједно, морам и да вас подсетим, на огроман број невладиних организација, финансираних новцем из САД, Европске Уније, као и појединачних земаља Европе, које скоро по правилу, воде политику против интереса Србије, њеног народа и владе

Када хипокризија, лицемерство и бахатост постану доминантни начин функционисања наше владајуће политичке „елите“, онда нас и не може чудити што се у нашем друштву не могу успоставити елементарни принципи демократског система.

Професорка Смиља Аврамов је у једном кратком периоду деведесетих година на почетку југословенске кризе била правни саветник Слободана Милошевића,али сигурно није била креатор његове политике јер је врло брзо након првих преговора о судбини Југославије и Србије напустила ову позицију.