Овај текст нема за циљ да буде одбрана НСПМ-а, а ни његовог главног уредника, већ се ради о указивању на погубну праксу политичких дисквалификација која се сада може пласирати и под окриљем европске Конвенције о људским правима.

Сигурно је да се многи о оних који чекају у реду за јучерашњи хлеб осећају као да су изгубили достојанство. А томе је умногоме крив наш расипни менталитет, због кога сви волимо да симулирамо много бољи животни стил од оног који смо у стању да живимо.

Данас је стање у Србији много горе него што је било под санкцијама и под Милошевићем. Млади, високо образовани људи у Србији желе што пре да напусте земљу у којој не виде никакву перспективу а и како би када је социјална политика коју води актуелна власт можда и најгора у историји Србије.

Да ли је коначно и ЕУ увидела да је свеколико инсистирање на кажњавању Србије и условљавању да се испуне и неки немогући захтеви (зашто Американци не ухвате Бин Ладена), контрапродуктивно у очима (а поготово душама) наших грађана.

Просто је невероватно, да неко учествујући у законодавној па повремено и извршној власти земље, после неког поодмаклог врменског  периода каже да је правио страшне грешке, а да никога не занима да се позабави тим грешкама и установи колико су оне имале последице по државу и њене грађане!

Лидер ЛДП-а је показао да не може да се издигне изнад постојећег доминантног ауторитарног вођења странке јер о томе  сведочи његова изјава да је  довољно трпео критичко мишљење Весне Пешић, и да од његове добре воље зависи њен даљи опстанак у парламенту.

Пре свега - да не буде никакве дилеме - опште је познат степен блискости председнице у суседству са САД и НАТО, а у најкраћем замисливом року постало је сасвим „бјелодано“ и колико је „пријатељски“ настројена према Србима.  И обе ове чињенице и те како заслужују политичку пажњу, и чине незаобилазне теме за дискусију.

Питање производње и снабдевања електричне енергије се већ годинама посматра кроз принцип краткорочне економске оправданости. Самим тим, како је читав проблем сведен на питање износа финалне цене струје.

Полемика коју је својим питањима Срђи Поповићу настојао да покрене Добрица Ћосић остала је без одговора јер овај велики заступник демократског дијалога и бранитељ људских права као врхунских вредности није прихватио овај изазов.

Предигра ове добро познате представе се одиграла приликом недавне посете премијера Вучића Грачаници, а све у склопу предизборне кампање за избор градоначелноиика овог града који се бира на основу закона непризнате косовске државе.