Топло-хладно као америчка стратегија против тероризма

Већ смо навикли да слушамо како се САД и њени западни савезници „бескомпромисно боре против тероризма“. У читавом свету се, наводно, води рат против глобалног исламског фундаментализма који је одговоран за небројене терористичке акције које обично имају крвави исход. Тај глобални исламски фундаментализам оличен је у мрској и прокаженој Ал Каиди која је постала главно светско зло које прети „слободном и демократском свету“, тј. свету посматраном кроз америчку призму.   

Још од 11. септембра 2001. и најпознатијег терористичког напада у Њујорку на куле близнакиње Светског трговинског центра и на зграду Пентагона траје хајка за припадницима Ал Каиде. Сам напад је веома контроверзан и дискутабилан јер не постоје докази да је било какав авион ударио у зграду у којој се налази команда америчких оружаних снага, а сумњиви су и напади на саме куле близнакиње и читава мрежа „доказа“ који подржавају тезу да су припадници Ал Каиде отели авионе и њима ударили у зграде Светског трговинског центра.[1] Истина је ипак  да су тог кобног дана страдали невини људи чијом се жртвом лако може манипулисати да би се покренуо „глобални рат против тероризма“, односно да би се оправдале агресије армије САД и њених западних савезника на Ирак и Авганистан.

Поменути датум представља извесну прекретницу у америчкој перцепцији исламског света. Од напада на Њујорк и Вашингтон траје хајка против припадника Ал Каиде или светске најокорелије терористичке организације. Лидер Ал Каиде, чувени Осама Бин Ладен је наводно убијен у својој кући у акцији америчких специјалаца у Пакистану на тајној локацији. Према званичној верзији, која делује у најмању руку трагикомично, Бин Ладен се сакрио иза своје супруге када су пристигли амерички командоси(!). Оно што додатно подгрева сумње у читаву причу о убиству Бин Ладена је и чињеница да његово тело никада није приказано јавности.

Од тада Бин Ладен престаје да постоји, али Ал Каида још увек, изненађујуће или не, не престаје да оперише по свету против америчких грађана и институција. Наравно, Ал Каида није усамљена по том питању. Постоје и друге групе које оперишу против америчких интереса у свету и које представљају „претњу по слободни свет“. Да не будемо погрешно схваћени, овај текст није апологија терористичких организација и група које заиста постоје и које су реална претња по читав свет, укључујући и Русију, која има огромних проблема да уништи радикалне исламске фанатике који су повезани са чеченским терористима, већ овим текстом указујемо на стратегију САД и Запада да за своје интересе користе радикалне исламисте, који и нису прави муслимани, већ припадају сектама које су изопачиле Куран и ислам. У Америци и западном свету због овога траје својеврсни прогон припадника исламске вероисповести јер је посејан један илузорни страх од муслимана..

И српски народ се борио против муџахедина у Босни током грађанског рата и они су ратовали под патронатом Америке. Косово представља данас једног од главних извозника вехабијског покрета у Европи. Сада ћемо на једном конкретном примеру да увидимо како функционише стратегија САД која је наводно уперена против радикалних исламских група.

У Најробију, главном граду Кеније, чија армија учествује у Сомалији против радикалне исламске групе Ал Шабаб, догодио се терористички напад на тржни центар Вестгејт који се налази у луксузном и богатом делу града и који је намењен углавном туристима. У нападу су учествовали припадници поменуте радикалне групе који су четири дана држали као таоце посетиоце и запослене у продавницама. У нападу погинуло је укупно 67 особа укључујући и шесторо британских држављана. Британски и израелски командоси су помогли да се криза са таоцима разреши. Међутим нико није очекивао да се терористичка група Ал Шабаб финансира управо из Америке!

Глас Русије је потврдио да су терористи групе Ал шабаб примили десетине хиљада долара из Америке и то управо од америчких грађана! Ал Шабаб је означена као терористичка организација од стране САД тек у марту 2008. год. са циљем да спречи да особе у Сједињеним Државама  намерно обезбеђују за Ал Шабаб новац, обуку, сазнања, лажна документа, опрему за комуникацију, оружје или експлозиве, или да се придруже наведеној групи, верује Питер Берген, који је аналитичар за националну безбедност при ЦНН-у, директор Нове америчке фондације и аутор књиге Лов на човека: десетогодишња потрага за Бин Ладеном-од 09/11 до Аботабада.[2]  

Према наводима Нове америчке фондације, 12 особа је осуђено због финансирања Ал Шабаба од када је организација означена као терористичка група. Након напада на шопинг мол у Најробију, америчке власти су ставиле 40 америчких грађана под сталну присмотру.

Али овај проток новца није се могао десити без знања америчких власти. Начин на који су осумњичени за трансфер новца Ал Шабабу то чинили и то непримећено и некажњено остаје мистерија. Такође остаје мистерија зашто је група Ал Шабаб означена као терористичка тек 2008. год. када су америчке обавештајне службе знале и раније за њено постојање!

Тек после напада у тржном центру америчке специјалне јединице су дејствовале против групе Ал Шабаб, али неуспешно јер лидер те групе, за кога се раније веровало да је убијен или ухваћен, је и даље у Сомалији како тврде гласноговорници Ал Шабаба, а Американци их нису демантовали. Дакле, како то да је лидер једне терористичке групе успео да се извуче упркос заједничком нападу америчких, британских и турских снага на градић и луку Бараве у Сомалији коју контролишу припадници поменуте терористичке групе? Једино објашњење гласи да је Америци та терористичка група и даље потребна као оправдање за нове војне операције и улагања у војно индустријски комплекс.

Американци су саопштили да нису успели да ухвате лидера групе јер су наишли на снажан отпор. [3] Портпарол Ал Шабаба је изјавио да су: „непријатељи Алаха још једном покушали да изненаде команданте муџахедина током ноћи, користећи војне хеликоптере, али су добили лекцију и повукли се“. Лондон је демантовао да је учествовао у антитерористичкој операцији, док су портпароли Ал Шабаба изјавили да су при нападу на базу групе погинула четворица припадника британских специјалних снага.[4]

Амерички државни секретар Џон Кери изјавио је да се САД неће заустављати у борби против тероризма. Његова изјава је дошла у време када је на другом крају афричког континента симултано са нападом у Сомалији извршено и хапшење наводно једног од лидера Ал Каиде у региону Анас ал-Либија. Препад су извршили припадници америчких специјалних снага и то у Либији. „Амерички државни секретар није желео да коментарише да ли је Вашингтон претходно обавестио либијску владу о акцији у којој је у суботу ухапшен Абу Анас ал-Либи, који се терети за учешће у нападима на амбасаде САД у Кенији и Танзанији 1998. године и још пре 15 година је била расписана награда од пет милиона долара за његово хапшење. Кери је на конференцији за новинаре на индонежанском острву Балију, где се одржава самит Организације за азијско-пацифичку економску сарадњу (АПЕЦ), рекао да САД „чине све што је у њиховој моћи да на одговарајући и легалан начин јуре терористе“, пренео је АФП. На новинарско питање да ли је Вашингтон обавестио Либију да ће извести рацију, Кери је казао да САД не улазе у посебну комуникацију са страним владама када дође до операције као што је била она у којој је ухапшен Либи.

Званичници у Либији затражили су од САД објашњење за то „киднаповање“. Триполи тврди да америчка рација није званично одобрена, а извор близак ухапшеном Либију је казао да је он „киднапован“ када се враћао са јутарње молитве.“[5] Ова рација заоштрила је односе између прелазне владе у Триполију и Вашингтона, али су Либијци морали да прихвате чињеницу да Либија није исто што је била са Гадафијем на власти.

„Либијска влада саопштила је да није била обавештена о америчкој операцији хватања у Либији и додала да је затражила објашњења из Вашингтона о тој акцији. Либијска влада прати информације о отмици својих грађана које траже САД. Чим смо чули за ту вест, влада је контактирала САД тражећи објашњења о томе, саопштила је либијска прелазна влада у Триполију. Влада је подсетила да су Либија и САД склопиле стратешко партнерство, посебно у области безбедности и одбране. У саопштењу либијске владе додаје се и следеће: „надамо се да овај инцидент неће угрозити то партнерство“.

У сваком случају Џон Кери је потврдио како се САД наводно никада неће зауставити у борби против тероризма. Он је истакао да Америка никада неће одустати од гоњења познатих терориста као што је лидер Ал Каиде који се скривао у Либији. „Надамо се да ово јасно показује да се Сједињене Америчке Државе никада неће зауставити у борби против одговорних за спровођење терора. Припадници Ал Каиде и других терористичких организација буквално могу да оперишу, али не могу да се сакрију'“, рекао је амерички државни секретар у Беноу, у рибарској луци на Балију. Кери је обећао да ће САД „наставити у покушајима да те људе приведе правди на одговарајући начин, с надом да ће ултимативно те врсте активности против 'свих у свету' престати'“, пренела је агенција АФП. Пентагон је саопштио да је утврђен идентитет лидера Ал Каиде који је заробљен у Триполију, у Либији, да се ради о вођи Ал Каиде у тој земљи Назиху Абдул Хамеду ал Рукаију познатом по својим псеудонимом Анас ал Либи, који се налазио на листи најтраженијих терориста ФБИ сачињеној после терористичких напада 11. септембра 2001.“[6]

И тако се круг полако затвара. Америка сада „приводи правди“ све оне који се налазе на листи најтраженијих после напада који су извршени 11. септембра 2001. Међутим, ту се наша прича не завршава. Наиме, наводни лидер Ал Каиде поменути Анас ал Либи док је слушао оптужницу држао је руке у крилу и изјавио је да није крив. Он је након киднаповања најпре испитиван (мучен?) на америчком ратном броду у Средоземном мору, а затим је пребачен у Њујорк. Он се терети за бомбашке нападе на америчке амбасаде 1998. год. Амерички председник Барак Обама изјавио је да је поменути Анас ал Либи „планирао и помогао у извршењу завере у којој је убијено више стотина људи, од којих су многи били Американци.“ [7]

Ипак, после свега остаје чињеница да се Американци не само обрачунавају са терористима већ да их и директно подржавају онда када то служи интересима САД. Као што је Ал Каида послужила као изговор за агресију на Ирак и Авганистан, тако су Американци директно помагали терористе у Либији и у Сирији. Ал Каида и све друге терористичке организације Америци служе као покриће и као насушна потреба којој се окрећу увек онда када им то одговара, а када им „терористи“ наводно нису потребни онда се обрачунавају са њима.

Не смемо да заборавимо да су САД директно наоружавале муџахедине у Авганистану током совјетске инвазије и на тај начин су створили и милитантне радикалне исламисте који заправо раде у интересу Америке. У Либији, САД и поједињене земље НАТО тј. Италија, Француска и Велика Британија су војно подржале стварне терористе, приликом чега су им помогле да свргну с власти либијског лидера Моамера Гадафија и да га касније зверски убију. Они су при томе уништили Либију која је била остављена на милост и немилост Запада и Ал Каиде. Нико тада на Западу није слушао Гадафија да се регуларна војска бори против Ал Каиде. То никога није занимало. Битно је било уништити Либију и препустити је бандитима који су као и у случају Сирије дошли са свих страна исламског света.

Зона забране летења која је уведена над Либијом била је увертира за ваздушне ударе по циљевима војних снага оданих Гадафију, а видели смо како је то помогло бандитима и терористима који немају везе са правим исламом да дођу на власт и да збаце Гадафија. Нико се више не пита како живе обични Либијци који би сигурно сада Гадафија правили и од блата, али то је цена коју су платили због своје наивности. Сирија је нешто друго. Русија и Кина су подржале и стале уз Башара ал Асада и нису дозволиле страну војну интервенцију. Напротив, Русија је чак и активно испоручивала оружје сиријској армији која се борила, и још увек се бори, против терориста из целог света, па и Косова. И поново као у случају Либије Америка је подржавала терористе и борце Ал Каиде који су чинили невиђене злочине против сиријског народа. Међутим, Запад и САД су направили погрешан прорачун и овај пут им се није исплатило то што су помагали терористе јер су се Кина и Русија потрудиле да им покваре план и понављање либијског сценарија.