Ова коалиција ДСС, Двери и угледних патриотских интелектуалаца има перспективу. Примећује се појачан активизам ДСС-а на терену и медијима а „Тргните се из летаргије“ је и новогодишња порука председнице ДСС грађанима Србије.

Ову страну рата Анри Леви не види у тексту који хоће правду за једног човека. Он тражи да Европа нађе свој дух и одмах пусти Јована Дивјака на слободу! Европска правда? Да, управо тако!

Три стотине и педесет година, за колико је моравска Србија робовала под Турцима, чувар њене идеје о државности и онда када државе више није било – била је Српска православна црква. Њени патријарси, владике и калуђери увек су били на челу народне борбе за слободу, па су зато у много примера вешани и дављени, сабљом сечени и набијани на колац.

Ово ислеђивање Коштунице треба озбиљно схватити и припремити се за период политичке репресије који следи. Тадићева власт неповратно клизи на стазу политике из времена "Сабље" и "Бироа за информације владе Србије". То је тако у данашњој Србији, под влашћу клијентистичке олигархије.

Брутално контролисани медији, поред осталог, Вучићу требају и да би могао да прикрије сопствену метафорфозу, од младог Шешељевог јуришника који прети осветом „сто Муслимана за једног Србина“, у великог поштоваоца Тонија Блера и Алистера Кембела

Друга Србија не може да поднесе да се може бити пристојан грађанин са свећом у руци. Да три скупљена прста не означавају више злочинце, и ретроградне умове. Да постоји неки дубоки унутрашњи разлог због кога ће људи мирно, сатима, стајати у реду да се поклоне моштима једног скромног човека.

Из премисе да су људска права и антидискриминациони закони универзалне категорије можемо закључити да ће ова либерално-секуларна песница да крене и на остале религије и увјерења.

Ова расправа у Народној скупштини показала је поразно стање нашег крхког парламентаризма који је у Србији сведен на привид и самим тим испражњен од правог значаја и доведен у апсолутно подређен однос према извршној власти.

Само се рибља памет толико пута ухвати на удицу наших политичара који данас кажу да их ставимо на стуб срама ако уђу у коалицију са ДС, а после пар недеља кажу да је та коалиција реална могућност. Аман, златна рибице, хоћеш ли се икада дозвати памети!?

Али ово додељивање трајних легитимација бившим посланицима се може тумачити и као непримерен покушај да се ствара нека врста пара-политичког Горњег дома у нашем парламенту.