Тадић је у једном веома тешком тренутку постао председник. Због њега, али и његовог спољнополитичког тима имамо континуитет политике који раније нисмо имали. Шта ће остати иза ове власти - видећемо. Дај Боже да остане једна консолидована Србијица.

Већина Американаца се слаже са безбројним убиствима, мучењима и затварањем без доказа, а то демонстрира целом свету колико су лаковерни. Никада у историји није постојао толико несвестан народ какви су Американци. Свет је запрепашћен тиме што је таква једна ноншалантна нација – ма и за кратак период – постала суперсила.

У Хагу се судило руководиоцима Србије, чиме се дошло до – праведне лажи. Било је правичних суђења против муслиманских команданата, али су медији писали само о суђењима Србима. То вам је као у Кафкином „Процесу”, с тим што је Кафка био оптимиста.

Пре две недеље је сарајевски магазин Дани објавио интервју с тужиоцем за ратне злочине Владимиром Вукчевићем. „Жив“ разговор био је више размена мишљења која се не би срела ни у бесконачности. Kако се испоставило недељу дана касније тај интервју има и своје наличје.

Наша ситуација се доста разликује. Немачка канцеларка Ангела Меркел је чак изјавила да је сама чињеница да евро постоји гаранција да у Европи више никада неће доћи до крвопролића. Једино тако можемо бити сигурни да ћемо уживати у ,,још педесет година мира у Европи“.

Ако нема добре песме нема лепшег света. А како да буде добре песме ако човек није сит? Лажна политика тера да се имају узори. Ја не желим никоме да будем узор. Други безначајни су себи узели моћ да мени говоре шта ћу ја да радим и како ћу да живим.

Њихова сјајна идеја је била да не крешу депозите испод 100.000 евра, него да их једноставно опорезују. Нису уопште схватали да, ако уклоне оно обећање неопходно за осигуравање депозита, тиме чине грешку, и долазе у опасност да зачну јуриш улагача на банке и бекство депозита.

Критиковао сам признавање независности Косова јер је било преурањено и условљено великим притиском тадашње америчке администрације. Данас две трећине међународне заједнице не признаје Косово.

После пребацивања у Бутирски истражни затвор С. Магнитски је у новембру 2009. умро од срчаног удара. Његова смрт постала је детонатор за на Западу широку и до данашњег дана растућу кампању оптуживања руских власти за нарушавање права човека.

Да су резултати мерило, ова влада би била сведена на најмањи кабинет на свету, а огромна већина министара би морала да оде због неуспеха или статирања – од министара спољних послова и инфраструктуре, преко пољопривреде, урбанизма, енергетике, здравства...