Mislim da ljudi koji su pod Vučićevim plaštom ili pogrešno tumače njegove misli, ili ga odlično poznaju i čitaju da je ovo što on govori o slobodi samo deklarativno.

Svedoci smo stalnih šikaniranja i ubijanja nevinog nealbanskog stanovništva na Kosmetu. Imaju li efekta molbe i kuknjave Euleksu i predsednikova stalna “oštra upozorenja” uz obaveznu napomenu “da Srbija neće reagovati”?!

Država Srbija je simulacija države: ona ima granice, ima vlast, zakone, građane. Međutim, te granice su sklone pomeranjima, vlast je hronično nesposobna, zakoni su ili loši ili se ne primenjuju, a građani su poniženi, uplašeni i ućutkani. Posledica izgradnje mita o vođi je življenje u fikciji.

Svojevremeno je američki filmadžija Majkl Mur, u svome legendarnom filmu Kuglanje za Kolombajn postavio pitanje direktoru rijaliti-serije Panduri – zašto korumpirane direktore kompanija ne bacaju krvave na pod.

Srbija je, kao i Makedonija, evropski statusni „čekač“ na pridruženje, a ne „pregovarač“. Eufemizam „kandidat“ lako se brka sa oba, veoma različita stausa pred EU. Za razliku od Srbije, Crna Gora je počela pregovore.

Postkosovski ciklus koji živimo nije za pevati o njemu. Nema mudrog despota Stefana Lazarevića, imamo samo nejake Uroše. Ne znam zašto, ali kada od njih slušam kako je jedna od opcija i podela Kosova – mislim da je to sve samo ne opcija za razmatranje.

Zašto ga demonizuju, opisuju kao diktatora, čoveka koji navodno guši prava i slobode građana, sputava jačanje demokratije? Pa zato što sve što radi - radi u interesu sopstvene zemlje i naroda, jačanja njene ekonomije, socijalne sigurnosti građana, jačanja bezbednosti zemlje.

Znaci samootrežnjenja, koje treba pozdraviti, nagoveštavaju suton koncepcije po kojoj je odustajanje od Kosova glavni uslov za vođenje proevropske politike. Pokazalo se da borba za Kosovo na diplomatski način nikako ne znači povratak u Miloševićevo doba.

Strateški cilj SAD prethodne decenije bio je da se Jugoistočna Evropa čvrsto ukotvi u EU i NATO. Mada je taj cilj moguće postići, za njegovo postizanje je potrebno mnogo više od povremenih poseta američkih zvaničnika sa praznim džepovima.

Ova vlada nije napravila nijedan „faul” prema svojim evropskim partnerima. Moguće je da smo bili nešto uspešniji u odbrani Kosova nego što su mnogi očekivali, ali to svakako nije razlog za hlađenje odnosa. Srbija će nastaviti da vodi politiku u kojoj su podjednako važne i evropska budućnost i Kosovo.