Srbija je odavno postala regionalni El Dorado za imućnu i nezasitu manjinu, odnosno konc-logor za ojađenu većinu. Površna statistika može da zamaskira tu tragičnu činjenicu, ali profesionalni novinari, urednici i analitičari ne bi smeli da se zadovoljavaju površnom statistikom.

 „Spontano“ su se okupili i to iz raznih gradova Srbije. „Spontano“ su došli iz Novog Sada, Vršca, Niša, Kragujevca... „Spontano“ su ispred ulaza u Dom Narodne skupštine postavljena i dva video bima i postolje za govornika, mikrofoni i zvučnici.

Svi su saglasni da ono malo glasača nije znalo šta radi u trenutku glasanja pa sada opštinska vlast treba da bude identična republičkoj, sa malim izmena i dopunama a sve sa ciljem da na „presto“ ne zasednu „ratni huškači“.

Sudeći po najavama veoma brzo i potrebnom većinom, skoro jednoglasno, usaglasiće se Statut sa Ustavom. Da li će se tim činom nešto rešiti i šta? Da li to znači da su svi njegovi nedavni pisci i donosioci iskreno i trajno promenili svoja shvatanja usvajajući izmene suprotne svom prvobitnom delu? 

Proteći će još mnogo vode dok ne isplivaju konkretni dokazi da se Hrvatska i Republika Srpska mogu naslanjati jedna na drugu kao prijateljske i partnerske strane, ali u prvoj posjeti hrvatskog predsjednika Banjaluci u ovom trenutku treba vidjeti i fakte koji ohrabruju.

Ako zaista hoće da pokaže da svi snosimo isti teret bolnih mera, mogao bi da ukine takozvane posebne ili specijalne savetnike, koji primaju više od 100.000 dinara a najčešće ništa ne rade. Postavljena lica ne bi mogla kad im se prohte da menjaju mobilne telefone, laptopove, tablete, već da trendove prate o svom trošku.

Najveći problem Srbije i jeste u tome što ima razoreno društvo, a bilo bi logično da se predstavnik nevladine organizacije zalaže za stvaranje što snažnijeg društva kao osnovne pretpostavke za uspostavljanje stabilnog političkog i državnog sistema.

I zaista, kad vam neko kaže da je negde, pa makar i na Kosovu „bačeno“ dve i po milijarde evra, a uz to vam ne kaže da se to odnosi na period od trinaest godina, što će reći 200 miliona godišnje, a što je manje od recimo godišnjeg gubitka uzrokovanog primenom SSP-a, naravno da ćete biti revoltirani.

Do juče su naši istaknuti privrednici bili nezaobilazni partneri vlade. A sada je „u kiparskom prosvetljenju“ i predsednik Republike uvideo da novac zarađen u Srbiji iznose upravo oni koji su oslonac ekonomske politike.

Ne prevrće se samo Nobel u grobu kada vidi šta se danas dešava sa njegovom nagradom. Isti slučaj je sigurno sa Betovenom i Šilerom čija se „Oda radosti“, sa svojim završnim stihovima „Svi će ljudi braća biti“, izvodi kao himne te i takve (rasističke) Evrope.