Ukupno, ljudi koje je Čedomir Jovanović uvredio, napadajući njihovu religiju, njihove institucije i njihovu državu, ima na milione. Mada definicija govora mržnje varira od pravnog sistema do pravnog sistema, teško je i zamisliti drugu kvalifikaciju za reči koje je upotrebio Jovanović, i naročito njihov smisao.

Nakon što je našim građanima na Kosovu i Metohiji, protivzakonitim raspuštanjem skupština jedinica lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji, a zatim protivustavnim nečinjenjem predsednika Skupštine Srbije uskraćeno iborno pravo i pravo na učešće u upravljanju u javnim poslovima, sada se istima krši i pravo na pristup sudu.

Prvo nas je najavom kontratužbe posvađao sa Hrvatskom, a sada ovo. Ne samo što je posvađao naša dva bratska naroda nego nas je sada posvađao i sa ostatkom slobodoljubivog sveta. Nedopustivo. Zar tako da vratimo dobročinstvo? Kakav smo mi to narod?

Sve je počelo time što ovoga puta ni jedna partija ili pokret nisu samozadovoljno i gordo požurili da baš oni budu prvi koji će uputiti poziv drugima na saradnju. Kako je to ranije bio slučaj, kada su bile manje iskusne i manje pravoslavne, sve partije su žurile da baš one pošalju taj prvi poziv i da ga, neizostavno, objave preko svih novina.

Ovo ne treba shvatiti kao pokušaj satanizacije bilo koga, a pogotovo ne kao spinovanje političke scene, ali je nesumnjivo da svaka vlast, pa i ova evropska, na određena mjesta postavlja kompromitovaneljude slabog karaktera, koje može po potrebi ucjenjivati.

Demokratska stranka se nakon velikih unutrašnjih sukoba orijentisala da bude jasno određena kao jedina jasno profilisana opozicija SNS-a i težnji Aleksandra Vučića i da uvede neku vrstu preobraćeničkog apsolutizma i sve izraženijeg ličnog oblika vladavine.

Namera vlasti je da ukoliko kolektivno kratkoročno pamćenje u Srba ne omogući uspeh referenduma o pristupanju NATO, u taj savez uvede Srbiju jednostavnom, demokratskom procedurom – odlukom Skupštine, aktom vlade ili ukazom predsednika.

Ono što najviše boli je činjenica da mu sramotu nude i skoro sve njegove vođe! Zato je sloboda, i svaki san o njoj, po prvi put tako daleko. Biraće narod-rob ono što nema, i za čim žudi. Biraće nadu da bar malo živi bolje.

Kušner se podlo nasmejao u lice članovima porodica nestalih Srba na Kosovu koji su od strane zločinačkih bandi kidnapovani i odvedeni na nepoznatu lokaciju na Severu Albanije.

Ma koliko za sebe mislili da smo evolutivno napredni, borba za vlast u našoj vrsti odvija se istom žestinom. Borimo se za vlast nekada kao životinje – agresijom i fizičkim obračunom, a nekada civilizovano – glasanjem na izborima. Metod je različit, ali je suština borbe ista: steći vlast. A vlast je najveći afrodizijak. Stoga su muškarci opsednuti njome.