Историјски, освајање апсолутне власти на предстојећим изборима омогућиће демонтажу Устава, а то је по многима и главни мотив њиховог расписивања. Никаквог другог логичног разлога нема. Власт је и сада довољно централизована; и сада је у могућности да сасвим комотно влада, реконструише се, дограђује, награђује.

Изгледа да Бруно Векарић чита понешто од одлука Међународног суда правде и резолуција Европског парламента. Али је још изгледније да не чита домаће правне прописе. На пример, Устав Републике Србије.

После годину и по дана њихове власти у Србији се живи још горе и никакво решење за економски и социјални опоравак није нам понуђено. Актуелни режим влада искључиво медијима, тајним службама и лажним обећањима, и тако намерава да опстане на власти.

Укупно, људи које је Чедомир Јовановић увредио, нападајући њихову религију, њихове институције и њихову државу, има на милионе. Мада дефиниција говора мржње варира од правног система до правног система, тешко је и замислити другу квалификацију за речи које је употребио Јовановић, и нарочито њихов смисао.

О цензури и аутоцензури у традиционалним медијима не треба пуно трошити речи. Данас је неслобода медија далеко израженија него у Милошевићево време јер нема опозиционих гласила који су тада жестоко критиковали режим, попут Наше Борбе, Демократије, Српске речи, Погледа, Б92, НТВ СТБ или Радио Индекса.

Прво нас је најавом контратужбе посвађао са Хрватском, а сада ово. Не само што је посвађао наша два братска народа него нас је сада посвађао и са остатком слободољубивог света. Недопустиво. Зар тако да вратимо доброчинство? Какав смо ми то народ?

Време је да православни србски националисти, који смисао свог постојања и борбе виде у истинољубивом и једнодушном служењу Богу и својим ближњима, развију стег светосавске саборности, са крилатицом: „Да се обожимо, сложимо и умножимо“!

Ово не треба схватити као покушај сатанизације било кога, а поготово не као спиновање политичке сцене, али је несумњиво да свака власт, па и ова европска, на одређена мјеста поставља компромитованељуде слабог карактера, које може по потреби уцјењивати.

Једини начин на који би евро могао — можда — бити спашен је да Немачка и Европска централна банка схвате да заправо они морају да промене своје понашање, да више троше и, да, да прихвате већу инфлацију. А ако то не учине – па добро, Грчка ће ући у историју као жртва туђе охолости.

Борис ће саслушати Бајденов списак жеља, у који ће бити укључени и Косово, и Додик, и Јеремић, и оставиће му рок до јесени да те ствари учини готовим. У зависности од тога, за претпоставити је, у септембру ће из Вашингтона у Београд доћи или др Џекил или господин Хајд.