Примера ради, наметаће нам теме „Жена у црном”, Соње Бисерко и Наташе Кандић, педербалова и осталих репова Друге Србије, само да се не бисмо бавили Александром Вучићем и Томиславом Николићем.

У доба свакојаких преквалификација стотина хиљада осталих без посла у српској приватизацији, наћи ће се и довољно ново квалификованих форензичара да на још увек великом труплу српске индустрије пронађу трагове злочина.

Финансијска и војна помоћ Запада је омогућила да Сакашвили одржава свој режим, али западна помоћ није могла да прикрије економску кризу и смањи огромну незапосленост, док је Сакашвили вукао потезе који су изазвали врло тешке последице по државу.

Од свих грешака које се могу приписати овој влади, та је највећа – претерана обећања. Влада је далеко од реализације прокламованог. Она није нашла решење тешке загонетке актуелне светске кризе, али једно је успела – избегла је слом, панику, масовнија банкротства.

Читаву деценију Венецуела је била један од главних покретача мултиполарне демократије и пројеката интеграције Латинске Америке и Кариба који пркосе хегемонији САД. Опозиција блиска САД, покушала је да уништи социјалистички и демократски процес државним ударом.

Добро је што ће следећи избори у Србији, после историјског сусрета Рен-Николић, коначно бити сведени на обичну политичку утакмицу у којој свако може да победи. Биће, међутим, јако лоше ако ће свака влада, било десна или лева, патриотска или космополитска, морати да добије сагласност Брисела или Вашингтона.

Када актуелно понашање опаких, премда пријатељских, аутократа учини смешним овакве портретисте, амерички народ се с разлогом опире сарадњи са таквим лидерима, чак и у оним случајевима када се могу понудити ваљани аргументи за очување таквог партнерства.

Србија бележи сличне резултате као и највеће земље које су одмах реаговале на кризу. Спречен је колапс привреде, ублажене су последице по становништво, очувана је стабилност валуте и обезбеђена реализација кључних инфраструктурних пројеката.

Претпоставимо да власници неког шпанског банковног рачуна изврше трансфер свог новца у неку банку у Немачкој. То би унутар евросистема повећало дуговања шпанске централне банке, али истовремено повећало позитиву Бундебанке.

За политичку стабилност у Србији је важно да дугорочно постоји политичка опција за коју би грађани знали основни стратешки правац. Отуда, ми са ДС нисмо постигли једнократни споразум већ желимо да буду наш дугорочни партнер.