"И Косово и Европа" неће да може. Једноставно, немогуће је сачувати неку покрајину у савезу са државама које су пресудно допринеле отимању те покрајине. Свакога ко тврди супротно, ваљало би упутити на Терала, Маса и Свободу.

Основни проблем је у томе да је она изгубила поверење свог бирачког језгра које припада остацима средње класе и који и даље у себи носе осећање и убеђење да су преварени и издани управо од Демократске странке и начина на који је она спроводила власт кршећи основне демократке принципе.

Ови што се пред грачаничком капијом чупају за браде нису ништа бољи од оних што су у не тако давној прошлости јахали попове. И једни и други су то радили из убеђења да су баш они у праву, а да они други појма немају.

После ових речи, ја питам министра, да ли све ово изречено у вези неопходности избора престаје да важи, у случају када је он постављен за министра? Не видим да се више бавио питањем избора од када је постављен за министра! Да ли су његова деца сада добила „времена“?

Бивши премијер је неко време одмарао, па решио да се поново опроба у бизнису. Сада је власник 47 хектара винограда, фирме која увози вина из Јужне Америке, луксузне куће у елитном делу Ниша и више луксузних аутомобила.

Она друга, незбланута раја се пита много тога. Зашто је ухапшено око 500 лица, а у притвору задржано скоро десет пута мање? Кога је то полиција хапсила, кад их је толико пуштено на слободу? Или, ако су „прави“ хапшени, зашто нису задржани у притвору? Ко ту не ради добро свој посао: полиција, судови, тужилаштво?

Колико год нам нека институција значила и користила, спремни смо да је, на први знак њене слабости, одбацимо и унизимо. Као да смо потпуно оперисани од особине која у савременом свету прави разлику између победничких и поражених народа – оданости.

Николић је, такође, један од кандидата за губитника и у наредном годишњем прегледу – другачији исход је могућ, али не и много вероватан. По количини претрпљених удараца и неуспеха, Ђилас јесте шампион међу губитницима у 2013. али Николић је, из кога год угла гледано, пр(а)во „разочарање године“. 

Петнаест хиљада најсавременије наоружаних војника, праћених ракетном и артиљеријском ватром, хеликоптерима и беспилотним летелицама, напали су „последње упориште“ талибанског покрета. Резултат? „Последње упориште“ пало је без отпора.

Ко се слаже са овако постављеним питањима слаже се и са тим да се над Србијом надвила озбиљна опасност, и да ове изборе, ма шта мислили о самој природи избора и изборног процеса у оваквом (бес)поретку, треба схватити крајње озбиљно.