Пројекат ХААРП - страшно оружје или истраживачки подухват?

Трагом текста који је први пут објављен у листу “Правда” аутора С. Миловановића шира јавност Србије је први пут сазнала за систем необичних антена које су постављене у селу Бељине код Барајева.[2] Председник Eколошког покрета из Новог Сада Никола Алексић је изјавио следеће: “Oвај антенски систем је 3. маја, мимо знања јавности, постављен у месту Бељина код Барајева, а ни ресорна министарства за одбрану и заштиту животне средине нису нашла за сходно да српској јавности саопште да је реч о опасном уређају који се налази на само 50 километара од главног града”.[3] Никола Алексић је упозорио јавност Србије да је у близини Београда постављен ХААРП антенски систем који је “темпирана бомба” за људску психу и климатске промене. “ХААРП је ништа друго до електромагнетна контрола људске психе и то су чињенице, а не научна фантастика. Такво зрачење људе може да учини безвољним, мрзовољним или веома агресивним и пошто је то систем под контролом САД, оне би могле, без претеривања, да Србију униште у року од једног дана”, изјавио је Алексић. Можда ова изјава ипак представља претеривање у погледу тога да би САД могле Србију да униште у року од једног дана, али је чињеница да јавност наше земље ни до данас није упозната са разлогом постављања овог постројења.

На нама је да покушамо да демистификујемо и укратко објаснимо шта заправо представља ХААРП[4] пројекат. Истоимени пројекат, чије се централно постројење налази у месту Гејкон на Аљасци, у физичком погледу заиста се састоји од великог антенског система. Која је његова намена и како она гласи барем у званичном образложењу америчке армије? Превасходна намена система је побољшање комуникације у радио опсегу електромагнетних таласа са америчким подморницама које се налазе на великим дубинама и са бројним другим војним објектима. Осим тога пројекат од јоносфере планете Земље може направити огроман природни радарски систем који може имати ефикасан домет преко хоризонта, односно може се занемарити закривљеност Земљине површине тако да се могу уочити пројектили на удаљености од више хиљада километара. Такође, усмереним пулсом веома високе енергије могуће је уништити такве пројектиле. Систем заиста почива на замислима и идејама Николе Тесле[5] који је сматрао да се може реализовати пренос енергије бежичним путем, што представља основу проучавања великог научника као што се о томе спекулише у јавности. Пренос енергије бежичним путем представља основу Теслиног проучавања. Покушаћемо да на што једноставнији начин објаснимо неке природне законитости. Наиме, нас окружује електромагнетно поље и свака промена у том пољу је заправо манифестована као видљива светлост, као радио талас, рендгенско зрачење или за нас невидљиво зрачење у ултраљубичастом или инфрацрвеном делу спектра. Све око нас је заправо зрачење у одређеном делу спектра са једином разликом у погледу фреквенције и таласне дужине.

Систем ХААРП заиста представља оружје које је опасно играње са природом и злоупотреба мисаоних и духовних креација једног од највећих светских научника у војне сврхе. На ком принципу систем ХААРП функционише? Срце самог система представља уређај назван ИРИ[6]. Он представља уређај за “истраживање” јоносфере што у основи представља одашиљач радио таласа веома високе фреквенције. При томе се постижу напони од двадесет милијарди волти! Овај импулс веома високе енергије усмерен је ка Земљиној јоносфери уз помоћ система од 180 антена који су распоређени у 15 колона и 12 редова.[7] Јоносфера представља горњи део Земљине атмосфере који се налази на висини од 50-80 км и који је дели од магнетосфере. Јоносфера штити нашу планету од смртоносног Сунчевог зрачења које се огледа у ултраљубичастом спектру и x-зрачењу али јоносфера површину наше планете штити и од инфрацрвеног зрачења у далеко већој мери него озонски омотач. У јоносфери долази до појаве ауроре, односно поларне светлости обично на вишим географским ширинама. Јоносфера се састоји од наелектрисаних честица електрона, односно јона. Високофреквентно зрачење у радио спектру које емитује уређај ИРИ ствара рупе у јоносфери чиме се постижу горе наведени циљеви тј. Земљина јоносфера се претвара у огромну антену за комуникацију или откривање балистичких пројектила.

Међутим, од јоносфере се у том тренутку одбија нискофреквентно зрачење које продире кроз тло до великих дубина, aли наравно истовремено продире и кроз сва жива бића на планети.

ХААРП као оружје за климатско ратовање

У овом аспекту се највише огледа штетност самог система ХААРП који се може користити и за геоклиматско и неокортичко ратовање. Наиме, доказано је да таласи ниске фреквенције могу значајно утицати на климатске факторе изнад одређене територије, изазивајући при томе неприродне суше или обилне падавине. Дакле, у основи ХААРП програм представља емитовање високофреквентних електромагнетних таласа у јоносферу која дели атмосферу од магнетосфере. Као што смо рекли јоносфера садржи јоне или наелектрисане електроне који су довољни за простирање радио таласа. Тиме се стварају рупе у атмосфери и овај пројекат наводно служи за побољшање комуникације са америчким подморницама тако што се од јоносфере фактички прави природна антена огромних размера. Кључно је да се ХААРП програм може користити за промену климатских услова у одређеном подручију путем изазивања јаких струја наелектрисаних честица што је сасвим нови аспект климатског ратовања.

Када је реч о климатском рату и изазивању промена временских услова изнад подручја непријатељске земље, ХААРП програм омогућава много више: ”Студија америчког ратног ваздухопловства, без експлицитног помињања програма ХААРП, указује на индуковане модификације јоносфере као начин мењања временских услова као и ометање непријатељских комуникација и радарских система. ХААРП-ом се такође могу изазвати колапси енергетских система који могу проузроковати нестанак електричне енергије читавих региона. Анализа изјава америчког ратног ваздухопловства указује на незамисливо: прикривена манипулација временом, ометање комуникационих система и електричне енергије као оружје глобалног ратовања која омогућава Сједињеним Државама да ометају и доминирају читавим регионима света.”[8]

Мајкл Чосудовски[9], професор економије са Универзитета Отава, још је 2000. године писао да текуће климатске промене могу бити индуковане употребом несмртоносног оружја нове генерације. Сједињене Државе сасвим сигурно истражују могућност контроле климе над неколико региона у свету. Технологија о којој је реч се развија у оквиру програма ХААРП са циљем изазивања урагана, поплава и земљотреса. С војне тачке гледишта, ХААРП представља нову врсту оружја за масовно уништење као и инструмент експанзионистичке политике која се може користити у сврху селективне дестабилизације климатских и агрикултурних система циљаних земаља.[10]

Абнормално топло време у централним регионима Русије већ је изазвало озбиљну економску штету. Оно је уништило око 20% летине, што је проузроковало раст цена прехрамбених производа. Осим тога у околини Москве избијали су пожари. Тих дана већина прогноза времена је била забрињавајућа јер су предвиђани урагани, и поплаве које ће бити веома честе и опасне. Директор климатског и енергетског програма природног фонда А. Кокорин каже да тренутни тренд није насумични феномен и не би требало очекивати да се он смањи. 

Захтеви да се разоткрију детаљи експерименталног програма који се одвија на Аљасци јавили су се како у САД, тако и у неколико других земаља. Русија се никада није придружила овим захтевима, али стиче се утисак да напори који се улажу у намерну промену климе нису мит и да ће се у блиској будућности Русија – заједно са остатком света – суочити са претњама сасвим нове генерације. Тренутно климатско оружје може изазвати суше, пад усева, и различите аномалијске појаве у одређеним земљама.  

На канадском сајту посвећеном здравству појавила се информација из издања америчког часописа “Scientific American” из априла/маја 2000. који је у целости био посвећен времену и у коме се појавио чланак о ефектима најслабијег савијања ваздушних струја. Ова незнатна промена се догодила тачно изнад ХААРП постројења. Ова незнатна промена изазвала је олујни фронт на удаљености од 7 200 км. у источном Тексасу и Луизијани и довела је до тога да се он кретао ка централној Флориди где је дошло до појаве неколико торнада.[11] 

Изнад Шида су 20. маја виђене веома чудне формације облака које се везују за укључење система ХААРП код Београда.[12]

Званични Техеран оптужио је САД да воде специјални рат против Ирана уз помоћ оружја Николе Тесле, изазивајући најгоре суше у последњих 40 година. Ирански председник Махмуд Ахмадинеџад изјавио је прошле године да Запад "користи специјалну опрему" како би "спречио кишне облаке да стигну до земаља у региону, укључујући и Иран".[13] Пентагон је већ признао могућност манипулације временским приликама. Америчка војска је уз помоћ контроверзног ХААРП-а "индуковала јоносферске модификације".

ХААРП као оружје за изазивање тектонских поремећаја

Таласи веома ниске фреквенције такође могу изазвати поремећаје у Земљиној кори што се може одразити и на појаву земљотреса. Постоје спекулације да је подводни земљотрес који је изазвао појаву разорног цунамија који је опустошио Јапан управо изазван програмом ХААРП. Међутим овде се нећемо бавити спекулацијама већ стварним последицама које на Земљину кору могу изазвати таласи ниске фреквенције. Већ наведени канадски сајт наводи проблеме које може изазвати тзв. томографија односно пробијање Земљине површине ниско-фреквентним зрацима који се одбијају од јоносфере при функционисању ХААРП, сада га слободно можемо назвати, оружја. Сајт наводи истраживања која датирају још из раних седамдесетих година када је Брукс Егну, специјалиста у области пробијања Земљине површине методом томографије, користио електрицитет снаге 30 вати како би послао сигнал који би открио подземне џепове нафте и гаса. Брукс је користио снагу од само 30 вати али је рекао да уколико појачате сигнал до неколико хиљада вати вероватно ћете проузроковати проблеме које нисте очекивали. Другим речима можете изазвати геофизички догађај унутар Земље. Ова изјава је била повезана са предавањем бившег министра одбране Коена 27. априла 1997. на универзитету Џорџија. Он је говорио о оружју за масовно уништење и навео је да “ електромагнетски таласи могу бити коришћени за стимулацију геофизичких догађаја као што су земљотреси, климатске промене, вулканске ерупције и слично”. У суштини ствар је у томе да се фреквенцијама, које су у случају оружја ХААРП ниског интензитета, може доћи до тзв. интерференције таласа односно до поклапања фреквенције таласа и природне фреквенције Земљине коре. Уколико се то деси онда може доћи до померања тектонских плоча што доводи до земљотреса и вулканских ерупција на шта је упозоравао и Никола Тесла.

Председник Венецуеле Уго Чавез је исмејан зато што је земљотрес на Хаитију повезао са утицајем ХААРП програма[14] али на пример сличне сумње су се јавиле у случају наредног земљотреса који се 2008. год. догодио у кинеској провинцији Сечуан. О могућности да је земљотрес на Хаитију изазван вештачким путем наговестила је и руска “Правда“[15] у тексту под називом “ХААРП антене, неки тврде да се могу користити у циљу изазивања климатских промена”.

ХААРП као оружје неокортичког ратовања

Иако се чини да је ХААРП програм најважнији за мењање климе изнад непријатељске територије и за изазивање тектонских поремећаја у Земљиној кори он у ствари највише утиче на људски мозак и човеково понашање. Најпре морамо укратко да се осврнемо на сам појам неокортичког ратовања и да објаснимо његово значење. Само име “неокортичко” подразумева деловање на кортекс, односно кору великог мозга човека где се налазе више менталне функције. Различитим неубојитим средствима изазива се паника или се становништву мења образац понашања. Можда је најбољу дефиницију неокортичког ратовања дао доктор пуковник Славољуб Ранђеловић : “Неокортикални рат је сукоб између стране која користи скуп метода за деловање на кору великог мозга не би ли се деформисањем одговарајућих подручија, утицајем на проток енергије у ћелијама и ремећењем њихових функција променио однос човека према урођеном гласу савести”.[16] 

Или у другом цитату пуковник Ранђеловић још детаљније објашњава који су циљеви неокортичког ратовања: “Наметањем и блокирањем устаљеног рада мозга, изазивањем различитих сензација и наметањем нових критеријума стварају се услови за манипулисање појединцима, групама и народима, ради прихватања одређених идеја, најчешће супротних њиховим стварним интересима. Кључна функција неокортикалног рата је тзв. контрола ума , која треба да помогне политичким олигархијама да лакше владају свет(ин)ом”. Појам неокортикалног или неокортичког рата први пут се званично појавио у новембру 1994. године када је група еминентних аутора из Генералштабне школе КоВ САД у Форт Левенворту у часопису “Милитарy Ревиеw” објавила пројекцију развоја америчке армије у 21. веку. У једном делу текста наводи се да су у Пентагону разматрани и операционализовани аспекти тзв. неокортикалног рата. Према датом штуром објашњењу, реч је о томе да се настоји да се тежиште сукоба пренесе из војне у менталну сферу, у којој се утиче на психу, вољу, осећања и имагинацију људи како би агресор лакше и једноставније остварио своје виталне интересе.[17] Није искључено да су се све тзв. “плишане револуције”, које су се догађале у земљама бившег Варшавског блока догодиле под условима јаког дејства различитих средстава неокортичког рата.

Које су последице по људски мозак и какву улогу у неокортичком рату има систем ХААРП, можда је најбоље објаснио пуковник у пензији, Светозар Радишић некадашњи портпарол Војске Југославије, који је доктор наука из области теорије ратовања. Господин Радишић је публиковао огроман број научних радова и књига које су преведене на седам језика.[18] Такође Светозар Радишић је аутор бројних књига које су посвећене садашњим и будућим технологијама ратовања. Господин Радишић је на сајту www. Васељенска објавио један одломак из своје књиге Неокортикални рат која је објављена у издању Војноиздавачког завода, Београд, 1999, стр. 31-34.

“Очигледно је да није једноставно утврдити какви су стварни ефекти употребе ЕМ оружја и колико су истините застрашујуће приче о нападу на људски мозак. За сада је извесно да су научници “успели” да материјализују системе који користе електромагнетну енергију не само за лечење већ и за раздешавање (обољевање) и уништавање људског организма. Један од бољих примера за то јесте систем ХААРП, настао у истоименом пројекту. (Хигх-фреqуенцy Ацтиве Аурорал Ресеарцх Пројецт- Програм за активно истраживање јоносфере помоћу високих фреквенција). При томе под појмом аурора вероватно подразумевају осим јоносфере и светлосне ефекте (као што је на пример, поларна светлост) и друге феномене који настају пролажењем електромагнетног снопа високе фреквенције кроз различите слојеве атмосфере и посебно кроз јоносферу. Популарни назив пројекта је “Харфа” а “рекламира га” једна луцидна изрека аутора пројекта, америчког физичара Бернарда Истлунда (Бернард Еастлунд), која много казује: “На овој харфи анђели не свирају”.[19]

Познато је да је именовани пројекат “Харфа“, који за своју крајњу последицу има таласе екстремно ниске фреквенције од 0 до 300 Hz, реализован под патронатом америчке владе и да се опсерваторија за истраживање јоносфере налази на удаљености од 20 км. од места Гејкон на Аљасци. “Намера пројектаната јесте да искористе јоносферу као виртуелну антену за екстремно ниске фреквенције. Они сматрају да се дејством природног магнетског поља Земље на природни ток електрона у јоносфери ствара својеврсна виртуелна антена за емитовање електромагнетних таласа (ЕМТ) са фреквенцијама од осам херца. Тако произведеним таласима може се утицати на људски мозак који у тзв. алфа стању (за време психичке опуштености) функционише на тој фреквенцији.” Професор др. Растко Маглић, који је иначе професор на универзитету Колорадо, на предавању које је одржано 23. јануара 1998. у Београду у Галерији САНУ говорио је о пројекту ХААРП у вези са темом “нове Теслине технологије-контрола јоносфере”. Његово излагање је још више добило на значају када је стратег и физичар Дејвид Пит, који је канадски саветник за развој науке у књизи У трагању за Николом Теслом истакао колико је важно да се истражи Теслин удео у области истраживања нискофреквентних електромагнетних зрачења.

“Да би се схватила опасност од наведеног пројекта, требало би да се подсетимо на опсег фреквенција у оквиру којег се може утицати на мозак и изазвати промена његових различитих менталних стања. Наиме на мозак активно утичу сва зрачења у опсегу од један до 50 херца. Бета таласи (13-30 Хз) утичу на тзв. бета стања мозга , односно нормално дневно будно стање; алфа таласи (8-12 Хз) на стање спокоја и потпуне релаксације; тета таласи (4-7 Хз) на стање поспаности (дремежа), и делта таласи (1-3 Хз) утичу на мозак у стању дубоког сна. “

Руски одговор – пројекат СУРА[20]

Наравно, без сваке сумње и Русија има сличне програме који могу утицати на климу или људско понашање и сасвим је извесно да су руски стручњаци врло добро упознати са свим научно-техничким детаљима који почивају у основи програма ХААРП. Амерички метеоролог Скот Стивенс сматра да су урагани названи именима “Рита” и “Катрина” (од којих је последњи био нарочито разоран и који је практично опустошио Њу Орлеанс) створени вештачким путем помоћу тајног климатског оружја кога су створили научници из Совјетског Савеза 1976. године.

Према овом метеорологу, оружје се заснива на принципу електромагнетног генератора. Стивенс је сигуран да ће у блиској будућности урагани бити усмеравани на велике америчке градове. Овај метод је у метеорологији назван “временски (климатски) ратови”, пише лист “Каспер Стар Трибјун”.

Скот Стивенс даље наводи да је пронашао прве знаке вештачке контроле временских прилика (и неприлика) прошле године у Монтани. “То је било веома лоше, тада када сам угледао вештачке облаке коначно сам имао убеђење да је то могуће”.[21]

Закључак

ХААРП антене се налазе широм света осим у Русији, Кини, Венецуели, Куби и у још неколико земаља.[22] Суштина је зашто смо ми ушли у читав пројекат и дозволили да се тако нешто инсталира у близини Београда?[23] То остаје отворено и нерешено питање које је кључно. Такође није јасно ко тренутно одржава опрему и по чијем налогу и ко финансира читав пројекат? Осим тога питање које се неизбежно поставља гласи ко сада управља читавим пројектом. Уколико је претходна влада, заједно са министром одбране Шутановцем,  дозволила инсталирање система ХААРП антена којим се може манипулисати у војне сврхе питање је ко сада управља контроверзним пројектом после смене власти у Србији? Међутим, оно што је најбитније јесте да је сместа потребно, због здравља и безбедности српске нације, размонтирати и уклонити читаву опрему! “Држава би морала да обелодани због чега је такав систем инсталиран у Србији, али и да омогући да се утврди могућа штетност по околину и људе. Војно-технички институт или Електротехнички факултет из Београда имају могућности да то провере - наводи Радишић”.

Најприкладније би било да ову анализу завршимо речима чувеног српског научника Николе Тесле који је 1919. године изјавио да: “наука није ништа друго до перверзија осим уколико јој крајњи циљ није добробит човечанства”.  

Захваљујем се колеги Владимиру Недељковићу на подстицајним идејама за текст.