Uspešna borba vlastodržaca u Srbiji za ili protiv teritorijalog integriteta Srbije se nastavlja izjavom da će po donošenju mišljenja MSP tražiti od Generalne skupštine UN tumačenje mišljenja. Potom će od MSP tražiti mišljenje o tumačenju, zatim tumačenje o mišljenju tumačenja i tako dalje.

Možda se u slučajevima gospode Dačića i Vučića radi o čistoj religijskoj spoznaji? Iz istorije i religije su poznati takvi primeri.

Cinici bi lako mogli da postave pitanje ko će uopšte znati da je Sud doneo bilo kakvu odluku. Ko je srpsku javnost "poštedeo" prizora iz procesa oko kojeg Srbija već godinu i po dana gradi kompletnu diplomatsku aktivnost u vezi sa najbitnijim državnim pitanjem, kao i analiza svega što se dešava u tom sporu?

Šta se onda može učiniti? Može se naprosto ustati od stola i saopštiti partneru da više u toj i takvoj igri ne učestvujemo! Jedna je rečenica, to jest čvrsta i rezolutna odluka dovoljna da se izađe iz košmara večitog ponavljanja i recikliranja pritisaka, ucena, uslovljavanja i otimanja.

Stari zakon o bezbednosti u saobraćaju nije valjao jer se nije primenjivao na sve učesnike u saobraćaju. Ista sudbina čeka i ovaj novi – ako ga budu sprovodili isti ljudi sa istim navikama. Ne treba menjati zakone, nego ljude koji su korumpirani i skloni „sređivanjima stvari“ prema svom nahođenju.

On samo drami i pokušava da izazove opšte sažaljenje, eto. Ali ovaj narod se još ni bivšem predsedniku nije sažalio, a od njegove tragične smrti u zarobljeništvu je prošlo već 7 godina.

Dobijanje uslovljenih kredita nije garancija isplativosti projekata. Ovde kreditori ne preuzimaju na sebe rizik poduhvata, jer im se kao garant vraćanja javlja država Srbija i zato se analitičke službe davalaca kredita pri procenjivanju ponašaju jako komotno.

Suđenje u Maksi procesu održano je u sudnici u bunkeru, koji je imao čak i protivvazdušnu odbranu. Takođe, u velikoj opasnosti nalazio se i glavni svedok Tomazo Bušeta. To najbolje pokazuje podatak da su pre suđenja ubijena njegova dva sina, zet i drugi brojni članovi njegove porodice.

Tamo smo osetili slogu i snagu opozicije, koja nije mogla da se složi ni povodom ovog komadanja Srbije. Nisu mogli da upute zajednički poziv, niti da dovedu svoje pristalice. Iz Skupštine bi izašli svi oni da nas je bilo nekoliko hiljada, jer je to nekoliko hiljada glasova, jer im je do toga izgleda jedino stalo.

Mi smo za njega narod ubica i terorista. To je Guzenbauer već svima objasnio i on nema šta tamo više po belom svetu da objašnjava. On je taj deo promocije Srbije obavio potpuno volonterski i besplatno! Ali sada za ovaj deo promocije takve Srbije u samoj Srbiji, e to ne može besplatno, to ipak moramo mi da platimo!