Ovo ne treba shvatiti kao pokušaj satanizacije bilo koga, a pogotovo ne kao spinovanje političke scene, ali je nesumnjivo da svaka vlast, pa i ova evropska, na određena mjesta postavlja kompromitovaneljude slabog karaktera, koje može po potrebi ucjenjivati.

Demokratska stranka se nakon velikih unutrašnjih sukoba orijentisala da bude jasno određena kao jedina jasno profilisana opozicija SNS-a i težnji Aleksandra Vučića i da uvede neku vrstu preobraćeničkog apsolutizma i sve izraženijeg ličnog oblika vladavine.

Namera vlasti je da ukoliko kolektivno kratkoročno pamćenje u Srba ne omogući uspeh referenduma o pristupanju NATO, u taj savez uvede Srbiju jednostavnom, demokratskom procedurom – odlukom Skupštine, aktom vlade ili ukazom predsednika.

Ono što najviše boli je činjenica da mu sramotu nude i skoro sve njegove vođe! Zato je sloboda, i svaki san o njoj, po prvi put tako daleko. Biraće narod-rob ono što nema, i za čim žudi. Biraće nadu da bar malo živi bolje.

Kušner se podlo nasmejao u lice članovima porodica nestalih Srba na Kosovu koji su od strane zločinačkih bandi kidnapovani i odvedeni na nepoznatu lokaciju na Severu Albanije.

Ma koliko za sebe mislili da smo evolutivno napredni, borba za vlast u našoj vrsti odvija se istom žestinom. Borimo se za vlast nekada kao životinje – agresijom i fizičkim obračunom, a nekada civilizovano – glasanjem na izborima. Metod je različit, ali je suština borbe ista: steći vlast. A vlast je najveći afrodizijak. Stoga su muškarci opsednuti njome.

Istoriju je mnogo teže prevariti nego ljude, iako moćnicima nekad deluje da i nju mogu da pišu kako žele. Srbi su do sada pokazali da su sposobni mnogo toga da progutaju ali sramnu rezoluciju neće prenebreći.

Suština je jasna i, čini mi se, očigledna. Hoće li se ili neće pokušati objedinjavanje onih koji vide da država srlja u provaliju i spremni su na saradnju i kompromise da bi se nesreća izbegla ili ublažila. Ili će se, pak, sve utopiti u kaljuzi iracionalnosti, inata i kratkovidog politikantstva.

Dug Grčke je veliki, ali to teorijski može da se plati. Kad bi to bio centralni problem, našlo bi se 340 milijardi evra. Međutim, španski dug ne može da se plati ni teorijski.

Mogu da zamislim s kakvim bi elanom Boško i društvo raskrinkavali Vučićeva nepočinstva u Skupštini. Sklapanje ovakvog saveza, dalo bi šansu da listu pojačaju i intelektualci iz uvodnih redova. To bi bila respektabilna sila u Skupštini. Nijednoj vlasti ne bi bilo svejedno da svoja nedela brani pred takvim zborom izuzetnih ličnosti.