U svakom slučaju, malo parče peska po imenu Kuvajt može predstavljati značajnog spoljnotrgovinskog partnera Srbije, jer ne zaboravimo – to parčence peska leži na izvorima “crnog zlata” oko kojeg su se devedesetih vodile žestoke borbe tokom američke invazije.

Sećamo se Aleksandra Vučića, genseka SRS, demagoga, drskog bukača, Šešeljevog apologete, ministra koji je dobio, praktično besplatno, u vlasništvo, ogroman namešten stan dok su ovde padale bombe. Sećamo se ovog čoveka koji je bahato odbijao da plaća račune Telekomu Srbije za 15 meseci, vajkajući se malom poslaničkom platom.

Srpska Vikipedija postigla je rezultat kakvim se ne može podičiti nijedna kulturna institucija u zemlji. Neko je bio marljiv i izbrojao je – internet enciklopedija koja predstavlja rad male vojske volontera sa voljom da svoje znanje podele sa drugima, odštampana bi brojala 40 tomova.

U Vučićevom slučaju je očito došlo do neke vrsta pozitivne povratne sprege u kojoj mu je moć koju je vešto stekao tokom prošlogodišnjeg postizbornog raspleta pomogla da značajno poveća ličnu popularnost, a onda je ta popularnost postala dodatni element u jednačini moći – što mu dodatno povećava popularnost – i tako u krug. 

Mi koji nismo imali sreću da nas neko povede da i mi vidimo malo sveta, ne treba da očajavamo. Naši pioniri-istraživači brzo će se vratiti puni utisaka, a onda i sve nas povesti tamo gde je riba mnogo veća, niko ne pljuje po ulicama i sve je besplatno.

Roganovićka je, uz to, „Kulturni dodatak“ pretvorila u ilustrovani katalog mišljenja i intervjua Biljane Srbljanović, Vladimira Arsenijavića, Marka Vidojković i ostalih umetničkih vedeta Druge Srbije. Tako se on danas pretvorio samo u ćirilično izdanje Helsinške povelje ili Peščanika.

Diploma sa Jejla i iskustvo u Mekinziju sami po sebi nisu dovoljna kvalifikacija. Ne znamo za objavljene naučne radove, program je za sada dat u tezama i sadrži samo opšta, uglavnom neoliberalna mesta. Radno iskustvo nije precizirano.

Ostaje da vidimo da li Kacin u Beograd dolazi samo da podeli packe “neodgovornim“srpskim političarima koji daju neumerene izjave ili će u planu njegove posete biti i poneka ćuška srpskoj vlasti.

Klintonova je podvukla da cilj SAD ostaje isti – skinuti sa vlasti Bašara Asada. U ovoj izjavi je suština prilaza Vašingtona referendumu.

I tako ja naučih da sve što je u politici važno, mora da bude javno, makar bilo zgužvano kao Lenjinova mumija. Ali me ovih dana jedan oveći broj uglednih ljudi ubeđuje u suprotno.