U svetu u kojem za sve postoje jednaka merila, ovakvo priznanje moralo bi da podigne na noge vaskoliku zapadnu medijsku silu, koja je svaki navodni, a kasnije nedokazani, zločin srpskih vlasti nad kosmetskim stanovništvom, svojevremeno stavljala u udarne vesti i rubrike.

Ovih dana istorija se ponavlja. Skupštinom Beograda ponovo rukovodi Zoran Alimpić, koji ponovo odugovlači sa zakazivanjem sednice, i u svom maniru govori da ,,ima vremena'' do krajnjeg roka. Takva nemogućnost formiranja sednice jedan je od argumenata koji se koristi da bi se pokazala nesposobnost gradske vlasti. 

Dobili smo „beli Šengen“ koji će moći da koriste oni kojima su i dosad vize vadile agencije. Da, biće od koristi i onim srećnicima koji su, ostavši bez posla u svojoj zemlji, našli posao u EU. Koristiće ga i naša omladina koja će sad moći da „kulira“ pred evropskim kafićima.

Treba istaći da nisu svi narodi sa istim oduševljenjem stali u odbranu okupirane Jugoslavije. Neki nisu imali simpatija za jugoslovensku ideju i zajedništvo. Oni su posle kapitulacije Kraljevske Vojske i okupacije zemlje iskoristili priliku za ostvarenje svojih nacionalističkih težnji.

Bilo kakav spoljnopolitički zaokret neće biti moguć, pošto imamo paralelne političke strukture koje, u teoriji, mogu odbiti poslušnost zvaničnoj državnoj politici. Ukinuti ovakvu autonomiju biće neizvodljivo, pošto samo „građani i građanke“ Vojvodine mogu da odlučuju o promeni granica Vojvodine.

Dobro je što Grad Beograd uplaćuje umetničkim udruženjima sredstva za PIO, ali nije dobro što to sa zakašnjenjem radi. Zbog toga slobodni umetnici na pojedinim opštinama ne mogu da overe zdravstvene knjižice.

Vest da ćemo u nekoj od narednih sezona F1 najverovatnije videti i srpski tim zvuči gotovo neverovatno. Samo, čini se da bi  Srbija, kako bi stigla na cilj, ipak morala da uskoro stane u pit stop, kako bi makar zamenila izlizane i istrošene pneumatike!

Nema sumnje da će država naći nove izvođače radove svoje politike jer ako su bivši komunistički portparol i bivši četnički ađutant mogli preko noći da odbace svoje zmijske kože i pretvore se u ljubimce i sveta i nacije.

Joška Broz i njegova KP utopiće se u masu sličnih, pošto ovde, nažalost, nikada nije sprovedena lustracija. Ali, ne ona  koja bi se odnosila na režim Slobodana Miloševića. Lustracija koja je ovoj zemlji još potrebnija jeste ona koja bi počistila sa javne scene i one koji su se ogrešili u režimu Josipa Broza Tita.

Sadašnja vlada i pregovarači, međutim, umesto da se i dalje drže ovih principa i Rezolucije 1244, da se eventualno ponudi celom Kosovu i Metohiji u okviru Srbije status sličan Južnom Tirolu, odrekli su ih se i prihvaćen je tzv. briselski sporazum.