Možda iz daljine, i na prvi pogled, neko može da pomisli da se ovde radi o nekakvoj robinhudovskoj misiji, borbi za pravdu, ali izgleda da je ipak samo reč o želji da se besplatno pribavi nešto što je neko drugi napravio. I teško da će širi deo javnosti prihvatiti tu vrstu argumentacije.

Koliko kritičari Borisa Tadića misle samo na predsedničku funkciju u državi, a koliko je to kritika “centralistički” organizovanog DS-a čiji predsednik baš na pitanju statuta Vojvodine treba da dokaže ne samo svoju državničku zrelost nego i stabilnu poziciju u DS-u.

Sve u svemu, ta snažna emocija i dobra vibracija koja struji iz reklame i prosečnom srpskom huliganu izmamila bi suzu u uglu oka i želju da se uhvati za ruke sa tim mladim, odvažnim i neumornim mladim Evropljanima. Dirljivo, da se čovek naježi.

Svake godine, nelegalni migranti iznose iz Rusije 25-30 milijardi dolara. Socijalno-ekonomske pozicije migranata, niske profesionalne navike, arhaična subkultura i slabo znanje ruskog jezika, čine malo verovatnim njihovo učešće u modernizaciji socijalno-ekonomske infrastrukture.

Vučićev je problem, a ne naš, što u strankama sadašnjeg režima, na čelu sa SNS, nema stručnih ljudi, već samo kako to Vučić kaže „priučeni partijski kadar“. Već pet godina Vučić tvrdi da su kadrovi SNS sve redom najbolji i najstručniji kadrovi. 

Ima li u Srbiji većih i prečih prestupnika od Vladana Lukića, kojima bi državni tužilac trebao da se bavi, ili je optuženi svojim činjenjem sublimirao sav organizovani kriminal, korupciju u vrhu vlasti i huliganstvo?!

Vučić predlaže promenu pola ministara SNS- uključujući i sebe – i to slavodobitno predstavlja kao svoj uspeh. Na sreću, mi mislimo svojom, a ne njegovom glavom, i znamo da se radi o epohalnom neuspehu ovog bastardnog režima. O Vučićevom neuspehu i porazu kolosalnih razmera. 

Ako se u delovima Srbije van Vojvodine tradicionalno ne neguju evropske vrednosti - koje se onda vrednosti „tradicionalno neguju“ u Beogradu ili Kruševcu? Ako to nisu evropske, jesu li to onda azijske, afričke ili možda australijansko-aboridžinske?

Srbijom dakle kruži bauk - bauk URS-a, ali i nove tzv. elite koja nedvosmisleno radi sve u korist naše štete, koja pruža ruke i moli, koja se izvinjava, odustaje od tužbi, nudi novac da strani investitoru dođu u Srbiju i pokupe kajmak, ili bar ono što je ostalo, a sve za mrvu vlasti i šaku srebrnjaka.

Nije potrebno iznova navoditi već oveštalu argumentaciju o narušavanju sekularnosti srpskog društva jer je reč o sve pogubnijoj estradizaciji našeg društva, a crkveno osveštavanje raznih objekata je samo još jedan dokaz više za ovu već veoma raširenu pojavu.