Suđenje u Maksi procesu održano je u sudnici u bunkeru, koji je imao čak i protivvazdušnu odbranu. Takođe, u velikoj opasnosti nalazio se i glavni svedok Tomazo Bušeta. To najbolje pokazuje podatak da su pre suđenja ubijena njegova dva sina, zet i drugi brojni članovi njegove porodice.

Često se govori da je Srbija ušla u 21. vek bez definisanih granica i bez državne i nacionalne strategije, ali to, čini se, nije ni potrebno. Nije više važno kakva će i kolika će biti Srbija dok u njoj može da se krade, a za protekle dve decenije stvorena je država lopova.

Mi smo za njega narod ubica i terorista. To je Guzenbauer već svima objasnio i on nema šta tamo više po belom svetu da objašnjava. On je taj deo promocije Srbije obavio potpuno volonterski i besplatno! Ali sada za ovaj deo promocije takve Srbije u samoj Srbiji, e to ne može besplatno, to ipak moramo mi da platimo!

Čista idila, sloboda kretanja obezbeđena je verovatno za aktiviste „Helsinškog safarija“ koji nam situaciju na Kosovu predstavljaju kao veliko Potemkinovo selo. Zašto se na to njihovo bezbedno Kosovo nije vratio veći broj prognanih Srba?

Ovih dana istorija se ponavlja. Skupštinom Beograda ponovo rukovodi Zoran Alimpić, koji ponovo odugovlači sa zakazivanjem sednice, i u svom maniru govori da ,,ima vremena'' do krajnjeg roka. Takva nemogućnost formiranja sednice jedan je od argumenata koji se koristi da bi se pokazala nesposobnost gradske vlasti. 

Danima, nedeljama, mesecima, mediji su od meskičkog gripa marljivo i sistemataski pravili strah i trepet. Ostavljen u nedoumici da li se radi o biblijskoj kugi ili malo težoj kijavici, čovek se po pravilu priklanja onoj strašnijoj verziji. Đavo ne spava...

Treba istaći da nisu svi narodi sa istim oduševljenjem stali u odbranu okupirane Jugoslavije. Neki nisu imali simpatija za jugoslovensku ideju i zajedništvo. Oni su posle kapitulacije Kraljevske Vojske i okupacije zemlje iskoristili priliku za ostvarenje svojih nacionalističkih težnji.

Sada isti ti ljudi, koji shvativši da uticaj DSS-a vrtoglavo pada, nalaze nove gazde i organizujući ovakva „dešavanja“ zapravo rade u korist DS-a, a na štetu nacionalne opcije i građana Srbije. Dakle, ako Glavni odbor DSS-a ne stupi u kontakt sa biračima - posle prvih izbora moći će da zatvori dućan.

Dobro je što Grad Beograd uplaćuje umetničkim udruženjima sredstva za PIO, ali nije dobro što to sa zakašnjenjem radi. Zbog toga slobodni umetnici na pojedinim opštinama ne mogu da overe zdravstvene knjižice.

Za Srbe, pad Berlinskog zida je šlagvort za ostrašćene i siledžijske sankcije, pravno nasilje komadanja dve bivše Jugoslavije i jedne aktuelne Srbije, kao i za dve ratne kampanje NATO koje su odnele hiljade života našem narodu. Kada to imamo na umu, pitam još jednom: šta mi to slavimo? i za čiji groš se radujemo?