U sukobu nepokolebljivost vlasti u Srbiji u odbrani hrvatskih interesa i nepokolebljivosti srpskih ratnih i vojnih invalida u odbrani srpskih interesa, pobedili su borci i invalidi. Naime, vlast u Srbiji odustala je od postavljanja „obeležija“.

Medijski pogled na susret Putina i Nikolića je međutim bio sasvim drugačiji. O razgovoru dva predsednika najveće agencije su prosto napisale nekoliko informativnih rečenica o dogovorima, ili kako su prekinuli pregovore da bi čestitali imendan ruskom Patrijarhu

Drugo, do otkazivanja „posete“ Hrvata je došlo jer navodno policija nije sigurna da li im može garantovati bezbednost?! U ovoj zemlji policija godinama unazad ne može da garantuje bezbednost ni sama sebi jer ne radi po zakonu, nego po volji političara.

Posle „svođenja računa“ sa Srbijom i stabilizovanja „države Kosovo“, preostaje Republika Srpska kao sledeći „remetilački faktor“ koji stoji na putu učlanjenja BiH u NATO.

Znači – nema više zaljubljenih princeza, hrabrih vitezova i ostalih propagandnih scenarija zbog kojih indoktrinirani klinci izrastaju u okorele heteroseksualce sklone da homoseksualnost smatraju za ne tako „magičnu i specijalnu“.

Zato nas, čak i bez Kosova, ista ona (evropska) logika koja je dovela do briselske amputacije bez anestezije, navodno u ime „evropske budućnosti“, može udaljiti i od demokratije i od zamišljene Evrope i od boljeg života.

Iz ovog saopštenja može se zaključiti da su uhapšeni ponovo dokazali svoju dovitljivost, jer su, pored toga što su farbali kamenje,u svom zločinačkom naumu prišivali i fantomke na dukseve, tako se pripremajući za rušenje demokratskog poretka i srpske „socijalno odgovorne Vlade“.

Za razliku od odlučne Vladine politike da se Briselski sporazum mora sprovesti po svaku cenu, neke opozicione stranke u Srbiji i nevladine organizacije su insistirale na tome da sporazum predstavlja izdaju srpskih nacionalnih interesa i narušavanje ustavnog poretka. 

Interesantan je još jedan paradoks, organizacije kao što su Peščanik i ostale koje se diče zalaganjem za odbranu ljudskih prava, dijaloga i tolerancije tako olako zahtevaju zabranjivanje drugih političkih organizacija.

Neki od spomenutih Srba žive u zabludi da su naše institucije nefunkcionalne i neodgovorne, pa da se sve ovo dešava zbog javašluka u njima. Nažalost, to nije slučaj, jer su te institucije izuzetno efikasne kada to treba da budu, ali skoro nikad kada se radi o pravima većinskog naroda u Srbiji.