Predlogom „rezolucije o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave (PIS) na KiM“ postalo je još jasnije da „srpska“ vlast ne samo de fakto, već i de jure priznaje nezavisnost Kosova.

Pristojnost komentara, naravno, nikako nije smela ići nauštrb otvorenosti; i tu smo iskopirali ono što je, verujem, zaštitni znak NSPM-a – da cveta što više komentatorskih cvetova. Posebno su nam bile drage posete neistomišljenika, bilo s koje strane da su dolazili.

Glavni dobitnik je Merkel, sa ponovo ohrabrenom Nemačkom koju ona predvodi. Da, Nemci će gunđati usled finansijskog opterećenja zbog svojih rasipničkih srodnika tamo na jugu, ali – uz veću finansijsku odgovornost sledi i veća moć.

Kada se ocenjuje današnjica, onda se zaključuje kako, za razliku od nekad „nema dostojanstva“ – iako danas nijedno dete ne mora da sluša priče iz predsednikovog detinjstva i peva pesmice o njemu, „nema slobode“ – mada niko zbog ispričanog vica ne završava na prinudnom letovanju. 

Fašizam i komunizam, dva velika pokreta nastala iz I svetskog rata, i koji će dve decenije kasnije izazvati i II svetski rat, jedva da su imali korena u španskom društvu u toku godina Republike, i nisu dostigli stvarnu i bitnu ulogu sve dok nije otpočeo Građanski rat.

Pitanje je samo da li će crkva ostati dosledna u svom krstaškom ratu protiv seksualne revolucije i u svojim redovima. Postoji osnovana sumnja da ova pošast nije endemski vezana samo za katoličko sveštenstvo, već i da ortodoksni kler nije imun ni na porngrafiju, niti na biznis.

„Očajnika na rubu pameti“ je bolje opisao Krleža u svojim Glembajevima kada njegov „junak“ kaže da bi još čovekom mogao biti kada bi mu samo neko pružio ruku. Verujem da bi g. Marić, kada bi mu neko pružio ruku, pružio ruku Zoranu Bulatoviću i njegovim kolegama da ponovo postanu zaposlenici i vlasnici svojih života.

Rat je u stvari započeo tako što su federalne trupe zaposele „pogranične države“, izvršile pomorsku blokadu svih južnjačkih luka i krenule u ofanzivu na Jug. Tokom prve dve godine rata, 1861-62, nijedna strana nije uspela da stekne veću nadmoć.

Sve se odvijalo po planu. Bio sam veza između Mladoturaka i britanske vlade, i nakon revolucije vratio se u Istanbul. Sve se odvijalo po planu. A onda, neočekivano srpska vojska kod Kumanova do nogu tuče tursku! Nema više vremena za čekanje. Nešto se moralo hitno uraditi.