Traže demokratski razvoj, slobodu odlučivanja, otvorene granice. A sami nameću rešenja, ograničavaju demokratske tekovine, osporavaju pravo na samostalno odlučivanje. Slatkorečivi su kada nude Evropu bez viza, a tvrdokorni u postavljanju raznovrsnih uslova.

Po oceni Federalne migracione službe Rusije, za poslednje tri godine iz zemlje se trajno iselilo 145.000 građana. To su samo oni koji su se prijavili navedenoj službi. A koliko je onih koji nisu došli da se oproste?

Bio je svedok i učenik istorijskih događanja, kako u svojoj zemlji, tako u Evropi i svetu. U svojim javnim istupanjima svedočio je i o eri vrhunca hladnog rata, o kubanskoj krizi, o stvaranju i ulozi PNZ, o padu Berlinskog zida, o širenju NATO na Istok. 

Dok je srpsko službeno i nacionalno pismo bez zaštite od nadležnih ministarstava, zakonskih i kulturnih institucija, ostavljeno na milost i nemilost ne-pismenih medija i izdavačkih kuća – borcima za njegovo očuvanje pokazuju se globalne megakompanije novog svetskog poretka.

To su sve oni, duboko reakcionarni i zlobno-opasni, krugovi u kojima Aplbaum i živi i diše. Ono što on donosi u pokret “Okupirajmo Volstrit“ je zlobno i besno neprijateljstvo prema radničkoj klasi i socijalizmu.

Ne kažem da bi u tom slučaju Velika Albanija baš stalno opstruirala tu komunikaciju, ali povremeno sigurno bi. Tek da se zna da nam diše za vratom, i da istu kontroliše. Možda bi jednom godišnje bio opljačkan ili možda granatiran neki kamion, svejedno.

S druge strane, moram i da se upitam – a šta ako ovo sve i nisu naše pobede, kao što nas ubeđuju? Šta ćemo ako su Amerikanci promenili nastup, ali ne i karakter i politiku. Ukoliko je to slučaj, čime smo onda zaslužili Bajdenovu i Hilarinu „blagonaklonost“?!

Kako fundamentaln principi, tako i shvatanja o sebi Nemačke i centralne Evrope se jako razlikuju. Elite tih drugih zemalja možda vole da sebe zamišljaju kao da su na prvom mestu Evropljani – ali njihove javnosti znaju da to nije tako.

Za razliku od korektne izjave francuskog ambasadora da problem spomenika predstavlja ne samo isključivo stvar Srbije već da se pored pitanja njegove legalnosti nameće i konstatacija da njegovo prisustvo oživljava stare tenzije, nemušte izjave ostalih se mogu dvojako tumačiti.

Republika  Srpska, njeni zakonodavni i izvršni organi istinski su opredeljeni za dejtonska ustavna rešenja i odnose, ali se ne mogu složiti da im se jednostrano, bez dogovora i saglasnosti,  oduzima ono što im je Dejtonom garantovano.