Na istom tragu, nedavno je Vesna Pešić podigla prašinu u javnosti eksplicitnom podrškom Dačiću, idući čak dotle da „čoveka iz Žitorađe“ egzaltirano poredi sa Čerčilom i De Golom?! 

Sudeći po izvodima iz knjige, Ana Di Leljo bukvalno otima kompletan kosovski mit iz srpske baštine i premešta ga u širu balkansku i užu albansku. Čak je i Muratov ubica Miloš Obilić predstavljen kao albanski vitez Miloš Kopilik!

Da predizborna kampanja ne bude monotona, potrudio se i lider Liberalno-demokratske partije Vladimir Žirinovski koji će biti i predsednički kandidat. On je na jednoj sednici Donjeg doma parlamenta tokom oktobra napravio samo njemu svojstven šou.

Cilj aktuelne vlade je, da parafraziramo Vučića, vojna neutralnost i političko opredeljenje za članstvo u EU. Izgleda da ni za ovu vlast ta famozna Evropska unija nema alternativu. Međutim, nijedna od novoprimljenih država u EU to nije postigla a da prethodno nije postala članica NATO pakta.

Ako se novinar suzdržava kako ne bi "potkopao šanse" neke stranke, onda on više nije novinar. Njegov posao više nije izveštavanje, nego propaganda. Onog momenta kad su pristali da ćute zarad dobra LDP, izgubili su svaki profesionalni kredibilitet.

Da li će sneg i hladno vreme okončati proteste, ili će ih preseliti u javne zgrade? Koliko dugo će lokalne vlasti, vašingtonske dodvorice, ignorisati očigledne signale da stanovništvo ispoljava nedostatak bilo kakvog poverenja u vladu?

Odnosi Srbije i Rusije razvijaju se uzlaznom linijom u energetici, infrastrukturi, investicijama, vojno-tehničkoj oblasti, kulturi. Ipak, mogućnosti ni iz daleka nisu iskorišćene. Očigledno je potrebno još više obostranih inicijativa. 

Izgleda da je u drugosrbijanskim medijima o Srbima i Srbiji moguće napisati najveće gadosti, pa čak i pozivati na "denacifikaciju" uz pomoć "snajperista" i "gradske gerile", kao  i "pripremu oslobođenja Vojvodine od srpske okupacije", a da to nikoga ozbiljno ne uznemiri.

«Resetovanje» je, za SAD, najisplativiji način potčinjavanja Rusije, u okviru koga se pod maskom «saradnje» koriste kapaciteti ruske države za interese SAD – baš kao što se i u džudou protivnikova težina koristi protiv tog istog protivnika.

Pokušao sam da ukažem da se cela ova afera Dačić može posmatrati u kontekstu unutrašnjopolitičke borbe, rasporeda snaga pred eventualne predstojeće izbore. Pored ove namene okrenute ka spolja, ovakve afere imaju i ulogu raščišćavanja odnosa i položaja među ključnim delatnicima.