„Evropska perspektiva“ je za Srbiju, što se tiče njenog istinskog napretka i konkretnih dobitaka, maglovito nejasna, ali je zato u pogledu nazadovanja i vidljivih gubitaka, sumorno jasna.

Našlo bi se u državnom budžetu para za radnike „Partizana“ kad ih je već bilo i ima za foke, žirafe, donacije NVO i slične važnije stavke koje su javnosti ostale skrivene. Međutim, razlog zbog kojeg to država (odnosno Vlada) ne čini je presedan koji bi se time stvorio.

Sve veće prodiranje Zapada i zapadnjaštva na Balkan smanjili su hitnost da se Srbija integriše u EU – a to znači da putanja Beograda do članstva u EU, ako se Beograd za nju opredeli – neće biti nimalo laka.

Tri titanske promene prevrnuće islamski svet: snižavanje cene rada na Zapadu, koje će zahtevati begstvo miliona imigranata; rast cena životnih namirnica, koji će dovesti do gladi na Istoku, i odumiranje svetovne države u islamskom svetu.

Posebno je degutantno na koji način Žarković trijumfalistički citira delove teksta advokata Branka Pavlovića koji je, navodno, slavodobitno izašao iz Miškovićeve kancelarije kada je za male akcionare Ce Marketa obezbedio duplu cenu nego što je nudio Merkator.

Srpsko radništvo je vraćeno u položaj britanske radničke klase iz vremena prvobitne akumulacije kapitala. Mi više nemamo radničku klasu, već lumpenproletarijat, masu deklasiranih očajnika i luzera bez klasne svesti, solidarnosti i samopoštovanja.

Udar po Dobrici i njegovom levičarskom „patriotizmu“ može se dovesti u vezu i sa kampanjom koja se vode protiv predsednika i ministra spoljnih poslova. To, naravno, nikako ne znači da su Ćosić, Tadić ili Jeremić zaista nacionalno opredeljeni ljudi.

Imajte distancu prema tv čarobnjacima. Oni ni sami ne veruju u ono šta pričaju. Zato, kad vidite da počinju da pletu svoje mreže oko vas, mreže euforije ili depresije gasite televizor! Okrenite se oko sebe, popričajte sa onima koje volite. I videćete: čarolija prestaje, mreže pucaju.

Kada su stvari krenule naopako? Neposredna kriza je izvesno kriza suverenog duga, zajedničke valute i drugih finansijskih pitanja. Ali, da li se sadašnja kriza možda desila zato što je sama evropska ideja (u smislu države blagostanja), kao osnova programa, podrivena?

Možemo npr. od njih čuti: Koštunica je „svetlo na kraju tunela“. Ali, nismo li u tunelu velikim delom zahvaljujući njemu? Takođe se priča: Koštunica je „mudar“, Koštunica je „u pravu“ i tome slično. Ali mudar čovek je u pravu unapred, a ne unazad.