Pred Nemačkom je stajao nimalo prijatan izbor: Ili će dozvoliti da struktura prethodnih dveju generacija propadne i da otpiše mogućnost da Evropa [EU] postane velika sila, ili da spasava evrozonu prihvatajući po dva triliona evra državnih dugova koje su svake godine činile vlade država evrozone.

Oslobađajuća presuda generalima i Haradinaju potpuno je ogolila svrhu Tribunala u Hagu, koji je sada jasno pokazao da je ustanovljen da bi ozakonio srpsku krivicu u ratovima iz 90-ih a Srbe stavio u status nacije-parije.

Tako na delu vidimo i podele među Srbima na Kosmetu. Jedni sarađuju i potpisuju, a drugi ne potpisuju, protestuju i čekaju od države znak. A ona ne želi da se zameri Euleksu i zapadnim silama, pravi „trule“ kompromise.

Kao narod smo onemoćali i skoro potpuno izgubili sposobnost samoodbrane. Ali, nikako ne bismo smeli da Drugoj Srbiji dopustimo još jedan bezobrazluk: svojatanje 9. maja, Dana pobede. Pobede za koju je srpski narod, kao i za mnoge ranije, položio stotine hiljada života.

Težak pad rejtinga SAD u novoj Zogbijevoj anketi verovatno odražava izneverene nade u Baraka Obamu. To je sasvim normalna ljudska reakcija na dvoličnog neprijatelja koji izaziva čak i veće gnušanje nego neprijatelj koji se ne pretvara.

Đilas je umro tri mjeseca prije zločina u Srebrenici. Dakle, predvidio je zločin. Gledajući učinke jakih riječi, s jedne srane, i Đilasova predviđanja, s druge, izgleda da je vrijeme na Đilasovoj strani, a ne na strani Galbrajta, briselskih emisara i zapadnih “eksperata” za Balkan.

Našlo bi se u državnom budžetu para za radnike „Partizana“ kad ih je već bilo i ima za foke, žirafe, donacije NVO i slične važnije stavke koje su javnosti ostale skrivene. Međutim, razlog zbog kojeg to država (odnosno Vlada) ne čini je presedan koji bi se time stvorio.

Narod, na kome je, po još uvek korištenim knjiškim definicijama, „suverenitet", pobuno se protiv „nemoguće misije", koju mu nude evropski manipulatori i domaći pomoćnici - jer to ugrožava opstanak „suverena".

Ovakva selektivna „pravda“ gora je od potpune nepravde jer onom svojom pravednom stranom gaji iluziju principijelne pravednosti (ili bar to pokušava), na isti način kao što je poluistina gora od notorne laži jer sprečava uvid u svoje naličje, onu drugu, lažnu stranu.

Nije isključeno da su kreatori globalnog javnog mnenja pohitali da iskoriste pojavu novog oblika gripa, kako bi ljudima skrenuli pažnju na to da je glava na ramenima najvažnija, i kako bi im ukazali da samo njihove „dobre vlade“ i „društveno odgovorne“ farmaceutske kompanije mogu da ih spasu od opakih bolesti.